Почиње „Слободна зона”
Пројекцијом словачког филма Петера Керекеша „Како се кувала историја” о историји ратовања током 20. века из визуре војних кувара, у петак, 6. новембра, у 19 сати у дворани Културног центра Београда (КЦБ) почиње пети фестивал „Слободна зона”.
Фестивал ангажованих филмова прогласиће отвореним глумица Мирјана Карановић, а прве вечери биће приказано и пољско дело „Зечеви Берлина” Бартека Конопке, поводом обележавања 20 година од пада Берлинског зида.
До 11. новембра у КЦБ и биоскопу „Балкан” на програму је 28 филмова – 16 документарних, 11 играних, као и омнибус филм „Приче о људским правима” у чијој реализацији су учествовала 22 аутора, међу којима Сергеј Бодров, Јасмила Жбанић и Марина Абрамович.
У програму фестивала издваја се неколико филмова: трилер „Олуја” Ханса-Кристијана Шмита о сенци предрасуда, притисака и дипломатских игара у Хашком трибуналу, документарац „Џихад за љубав” Парвеза Шармана о непомирљивости ислама и хомосексуализма, италијанско дело „Мостар јунајтед” Клаудије Тоси о подељеном босанском граду и његовом мосту, „Клевета” Јоава Шамира о падобранцу израелске војске који истражује антисемитизам, „London River” Рашида Бушарева о трагедији терористичког напада у Лондону који уједињује породицу, као и документарно дело „Теза: сећање на револуцију” Хаилеа Герима о турбулентној историји Етиопије од Хаила Селасија до Менгистуа Меријама.
Организатор фестивала КЦ „Рекс” најављује приказивање филма Стива Џејкобса „Срамота” који је настао према истоименом роману нобеловца Џона Максвела Куција, два дела из региона – „Три” и „Сретна земља” хрватског редитеља Горана Девића, као и долазак око десетак аутора филмова из овогодишње селекције, међу којима ће бити и Питер Стрикланд, аутор награђиване драме „Каталин Варга”.
Од 9. до 11. новембра од 13 сати у ДКЦ биће организоване и додатне пројекције за престоничке средњошколце, а 9. новембра у биоскопу „Балкан” биће одржан округли сто на тему „Има ли неонацизма у Србији?”, који прати пројекција филма „Русија 88” Павела Бардина о порасту ксенофобије и национализма у савременој Русији.
Поред награде публике коју фестивал додељује сваке године, откупљујући права за ТВ приказивање филмова који су добили највише оцене посетилаца, ове године установљена је награда за публику – аутору најбољег кратког приказа једног од филмова.
Карте коштају 200 динара, а сав приход од улазница намењен је акцији „Храна за све”.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


