Данас одлука о руском гасу

Данашња седница Владе Србије могла би да буде пресудна за доношење одлуке о потписивању Споразума о сарадњи у области енергетике са Руском Федерацијом, сазнаје „Политика”. Иако се интензивни разговори са званичном Русијом о овој важној теми воде тек нешто више од два месеца, притисци на српске званичнике су последњих дана толики да би они данас ипак могли пресећи и дати зелено светло званичној Русији.

За поједине чланове Радне групе то ће, како тврди извор „Политике”, бити више него добра вест, док већина сматра да ће оваква одлука бити исхитрена.

Једино што, уочи посете Владимира Путина Софији где би требало да се утаначе детаљи око преласка „Јужног тока” преко Бугарске и Србије, може одложити целу ствар јесте то што је састанак Радне групе заказан за јуче поново одложен, а питање да ли ће се нови, најављен за данас, и то уочи седнице владе, уопште одржати.

Као разлог због ког је састанак Радне групе јуче одложен наводи се управо то што не може да се заузме јединствен став у Радној групи с којом сутра треба изаћи на седници владе, али и пред званичну Русију. Исти извор тврди да притисци да се споразум са Русима потпише и да се одлука о томе донесе данас врло велики, као и да инсистирање да нема шта више да се чека, великом мером стижу управо од појединих чланова Радне групе и то више него од самих Руса!

Извори блиски председнику државе тврде да притисци долазе из редова једног од коалиционих партнера, али, тадићевци упорно покушавају да их увере да се овакве одлуке не доносе напречац и да је гасни аранжман са Русима врло важан. Међутим, треба одиграти паметно, а не да за руску понуду продамо национални ресурс у бесцење. Тим пре што се, истиче овај извор, још не зна траса гасовода, што је услов услова да се разговара о већинској приватизацији НИС-а.

У прилог томе говори и чињеница да Руси у нацрту споразума инсистирају „да уколико се две стране не договоре о ценама услуга, односно о томе колика ће се такса убирати од транспорта, да ће се оне одређивати у минималном износу који обезбеђује само покривање капиталних трошкова и текућих расхода компаније у којој је ’Гаспром’ већински власник”!       

Тако нешто не би смело да прође, инсистира овај извор, не кријући да стрепи да и поред тога постоје велике шансе да се на ово ипак зажмури.

Извор близак премијеру слаже се с тим да би одлука донесена данас била исхитрена и да треба три пута мерити, једном сећи. Уколико се данас одржи састанак Радне групе, учиниће се све да се коначна одлука ипак одложи и без обзира на 18. јануар и Путинов долазак у Софију.

Нико није против гасног аранжмана. Напротив. Али руски нацрт споразума, овакав какав је, сада је неприхватљив.

Зато се и инсистира да се не жури него да се у сусретима са Русима дефинишу те кључне ствари. На крају крајева зашто би се журило с таквом одлуком када градња гасовода ионако неће почети одмах, већ за годину дана. Није дефинисано ни да ли Русима треба препустити НИС-ова налазишта нафте и гаса. Ако се узме у обзир да се из домаћих извора годишње добије око 700.000 тона нафте и то помножи са 500 долара колико тона црног злата кошта на светској берзи, добије се цифра од око 350 милиона долара, што значи да ће Руси који за 51 одсто НИС-а нуде 400 милиона евра отплатити НИС само за годину дана, те је стварно озбиљно питање да ли треба данас одлучивати о потписивању споразума, категоричан је овај извор.

Упитан да прокоментарише чиме се онда руководе они који инсистирају да се споразум убрза, овај извор каже, да само може да спекулише да су у питању лични интереси.

У НИС-у су јуче демантовали тврдње да су због убрзане продаје компаније Русима, намерно исказали мању остварену добит од стварне на крају прошле године, наводећи да су и поред високе цене нафте 2007. годину завршили више него успешно с оствареном добити већом од 120 милиона евра. Да НИС има веће залихе домаће нафте, та добит би била знатнија, категорични су у НИС-у.

Разлог више да званични Београд данас још једном добро промисли пре него што донесе коначну одлуку јесу и последње најаве из Бугарске, да ни званична Софија можда неће потписати споразум са Русима у петак. Односно, да се само наставља с преговорима, сазнаје „Политика”.           

-----------------------------------------------------------

„Гаспром” нуди више за НИС

Британски економски дневник „Фајненшел тајмс” пише да се „Гаспром” прибојава да се шансе за постизање енергетског аранжмана са Србијом смањују и да је зато повећао понуду за државну нафтну индустрију како би добио уговор у данима пре првог круга председничких избора у Србији, који се одржавају у недељу.

Државна руска нафтна компанија понудила је и да инвестира 500 милиона евра и изгради стратешки нафтовод кроз Србију уколико добије контролни удео, наводи се у тексту. „Међутим, руска компанија се прибојава да њене шансе да обезбеди споразум са српском владом бледе”, наводи дописник.

Јасна Петровић

-----------------------------------------------------------

Енергетски удар Кремља

Софија – Данашњи долазак руског председника Владимира Путина у дводневну посету Бугарској представља покушај Москве да појача свој утицај на Европску унију, оцењује новинска агенција АП. Бугарска би при том требало да послужи као капија новог гасовода „Јужни ток” који ће „разбити наде ЕУ да може да смањи зависност од Русије”, односно од њених енергената.

„Као део енергетског удара из Кремља, Русија је обећала да ће ’Јужни ток’ продужити у Србију и да ће тамо изградити велико складиште гаса – чиме би ова балканска држава постала средиште енергетских испорука Европи”, пише АП и додаје да ова понуда има и цену – Русија жели да преузме Нафтну индустрију Србије за „делић њене тржишне вредности”.

Фјодор Лукјанов, аналитичар из Москве и уредник часописа „Русија у глобалној политици”, каже да руски државни врх очекује да Србија узме у обзир његову помоћ у борби против отцепљења Косова. „Косово би већ пола године било независно да није било става Русије. Она сада очекује неку врсту захвалности од Срба”, тврди Лукјанов.

АП наводи и да „Гаспромова” борба за НИС стиже усред ширења његове нафтне компаније „Гаспромњефт” и да је део напора те компаније да купује уносне фирме широм Европе. Русија, при том, гради више гасовода и нафтовода него што ће ових енергената имати за извоз. „То значи да ће ’Гаспром’ моћи да продаје енергенте најбогатијим тржиштима и да би Кремљ могао селективније да користи те енергенте како би наградио или казнио своје западне суседе”, оцењује америчка агенција.

„Гаспром хоће да направи што више гасовода и нафтовода како би имао простора за маневрисање – ако има сукоб с једном земљом транзита, онда може да ток гаса пребаци преко неке друге”, каже Фјодор Лукјанов.

Током Путинове посете, руски, бугарски и грчки званичници требало би да потпишу уговор о оснивању компаније која ће градити нафтовод од Бургаса до северне Грчке.

J. П.

-----------------------------------------------------------

Лавров: Без скорог сусрета

Шеф руске дипломатије Сергеј Лавров демантовао је да би ових дана могло доћи до сусрета председника Русије Владимира Путина и српског руководства.
„Ми смо са њима у сталном контакту, али никакви сусрети у скорије време нису планирани”, казао је Лавров, указавши да тако није планирана ни скора посета Путина Београду.
Лавров је то рекао поводом спекулација да би Путин са српским руководством могао да 18. јануара у Београду потпише гасни аранжман.
Замољен да коментарише писање медија о најскоријем потписивању гасног аранжмана, Лавров је рекао да је Београд сада „вероватно заузет важнијим стварима, пошто су у недељу избори”. 

Е. Р.
-----------------------------------------------------------

Са „Јужним током” – Србија транзитна земља

У случају постизања договора о читавом комплексу питања енергетске сарадње Србије и Русије, Србија ће постати енергетски центар на Балкану и важан играч на енергетском тржишту Европе у целини, изјавио је званични представник руског енергетског гиганта Сергеј Купријанов.

Представник „Гаспрома” је рекао да се преговори настављају и да је због тога рано говорити о роковима за закључење споразума између Русије и Србије о сарадњи у области гаса, укључујући и куповину компаније НИС. „Србија ће, прво, не само добити новац за удео у компанији НИС и инвестиције за модернизацију инфраструктуре, него и гарантоване испоруке сировине за деценије унапред – остали претенденти на НИС немају сировинску базу и није искључено да би морали да купују руску нафту, што је неспорно конкурентно преимућство нашег предлога”, истакао је Купријанов.

Коментаришући залагање министра економије и регионалног развоја Србије Млађана Динкића да се не повезује гасни споразум и продаја контролног пакета НИС-а, већ да компанију треба продавати на отвореном тендеру, Купријанов је рекао да је „Гаспром” комерцијална организација „чија је стратегија усмерена на максималну ефикасност у бизнису и повећање капитализације у интересу више од 500.000 акционара, између осталих и страних”. „Наш предлог српској страни је усмерен управо на то. Са наше тачке гледишта, он је повољан не само за ’Гаспром’ него и Србији омогућава комплексно решавање енергетских проблема на дужу перспективу. Другачији приступи, укључујући спровођење тендера, по нашем мишљењу, то не обезбеђују”, нагласио је он.

Кад је реч о забринутости Европске комисије „могућом неконкурентном куповином 51 одсто акција НИС-а од стране Гаспрома”, Купријанов је рекао да је та позиција „пре повезана са политиком него са економијом”. Према речима Купријанова, пролазак магистралног гасовода „Јужни ток” преко српске територије не само што би гарантовао поуздане непрекидне испоруке природног гаса у Србију него би Србији дао статус транзитне земље и имао очигледне финансијске погодности”. 

Танјуг