Трећи човек из трке за ИМТ

Петар Матић, власник МПЦ холдинга, кога су у трци за фабриком трактора ИМТ већим новчаним понудама предухитрили Филип Цептер и Горан Новаковић, бивши министар енергетике, никада није дао ниједну изјаву новинарима. Његову слику немогуће је пронаћи на Интернету, нити у домаћој штампи. Пре нешто више од годину дана једино је један таблоид објавио нејасну фотографију овог бизнисмена, позивајући се на америчке изворе, ма шта то значило. Чак и новинари који годинама прате грађевинарство само су стицајем случајних околности сазнавали ко је он. Они који су имали прилике да га виде, напротив, кажу да уопште нема разлога да бежи од објектива радозналих фоторепортера. Описују га као високог и веома згодног човека четрдесетих година, пријатног изгледа, препланулог тена, изразито плавих очију и мало дуже проседе косе.

Чак и на јавним скуповима које „МПЦ холдинг” организује, онај ко не зна како изгледа Петар Матић, никада не би претпоставио да је господин који седи са стране у публици први човек ове фирме. На таквим манифестацијама се, кажу упућени, понаша као гост, док људи из управног одбора компаније преузимају улогу домаћина. Новинари који прате рад „МПЦ холдинга” истичу да без обзира на то што власник компаније не даје изјаве, то не значи да је ова фирма затворена за информације. Истичу и то да су у односима са седмом силом прилично отворени, али и галантни. Не штеде на поклонима и неретко организују путовања у иностранство. На сусретима које организују, у сладу са својим имиџом, Матић мистериозно и долази и одлази са стручних скупова. Директор се, кажу очевици, појављује и нестаје попут сенке.

Особе задужене за односе са јавношћу у овој компанији истичу да је Матић изабрао улогу тајанственог бизнисмена зато што жели своју приватност да заштити од радозналих погледа. Упркос нашем инсистирању, Матићеви запослени јуче су одбили да редакцији пошаљу његову фотографију.

Једном је у неформалном разговору са новинарем, који је успео да му се приближи, Петар Матић своју филозофију „да си невидљив, а да и те како постојиш”, образложио речима да, кад га нико не зна, може било где да седне, попије с пријатељима и запева, а да се не упире прстом у њега. 

Матићева биографија не може се наћи на званичној интернет страници његове компаније. Ипак, годинама уназад, детаље из његове каријере и приватног живота откривали су медији. Тако се зна да је рођен у Марибору 1966. године, да навија за Црвену звезду и да му је у младости хоби био вожња мотора. МПЦ је основао 1989. године у Хрватској, а први посао му је био, пишу овдашњи медији, снабдевање тамошњег тржишта италијанским ципелама. Непосредно пред почетак рата седиште компаније постаје Београд. Прича се и да се Петар Матић обогатио радећи с цигаретама, да је био близак с Марком Милошевићем, али и с Мирком Марјановићем. Легенда каже да му је бивши премијер Србије заправо рођак који га је катапултирао у највише кругове. С променом власти, 2000. године, Матић је наставио неометано да се бави својим послом. Купио је фабрику чарапа „Партизанка”, на чијем је месту изградио луксузни стамбени комплекс „Оаза”, али је широј јавности његова компанија најпознатија као купац пословног центра „Ушће”. С новосадским бизнисменом Миодрагом Костићем Колетом и словеначким партнерима Матић је купио бившу зграду Централног комитета, да би је на крају целу откупио. Има више од годину дана како МПЦ на истој локацији гради још једну вишеспратницу, идентичног изгледа у коју ће уложити више од 100 милиона евра. Између две близнакиње, нићи ће и највећи шопинг-мол у региону. За овај комплекс добио је и престижну награду на највећем светском сајму некретнина у Кану.

Матића медији сврставају на листу десет најбогатијих Срба, јер поседује и „Имо центре” и робну кућу „Планет” у Кнез Михаиловој улици и још неколико тржних центара. Са Милијом Бабовићем направио је „Ситроенов сервис” на Чукарици, купио је зграду „Бигза” коју ће, вероватно, претворити у хотел.

Данас „МПЦ холдинг”, који је пре осамнаест година имао само троје запослених, запошљава више од хиљаду људи. Трговински део фирме чине „Витро група”, „Мерката” и „МПЦ холдинг Иксел” и „МПЦ холдинг ентрикс”. Други део холдинга, под називом „МПЦ пропертиз”, лидер је на домаћем тржишту у погледу инвестирања у пословне и стамбене објекте. Непосредно уочи Божића, америчка инвестициона банка „Мерил Линч” постала је власник 25 одсто компаније „МПЦ пропертиз”.