Биро рада као сигурна кућа

Крагујевац –  „Постаните део нашег тима! Ако имате положен возачки испит, умете да радите на рачунару, говорите барем један страни језик, имате годину дана раног искуства и изражену способност комуникације, онда сте ви човек за нас!”

Цитирани текст је уводни део радио-огласа којим се траже заинтересовани за посао трговачког путника „у области продаје козметичких препарата”. После преслушавања, неумитно се намеће питање: да ли продавац козметике, па макар она била и висококвалитетна, мора да поседује сва набројана знања и вештине?

– Послодавци често немају ни приближно дефинисан профил радног места за које траже попуну, али због велике понуде на тржишту рада, односно великог броја незапослених, њима се отвара могућност да за послове које могу да обављају особе са просечним образовањем ангажују кадрове са високом стручном спремом. Није редак случај ни да се од упосленог захтева да обавља више различитих послова, пошто се послодавцу то више исплати него да ангажује два или три радника. У крагујевачким фирмама се тако дешава да књиговођа или комерцијалиста истовремено обавља и секретарске послове – каже за наш лист Љиљана Петровић, директорка крагујевачке филијале Националне службе за запошљавање, додајући да је и поред тако наметнутих „правила игре” изузетно ретко да неко одбије посао који му је понуђен посредством бироа рада:

– Међутим, много је оних који се после два-три месеца, када виде шта од њих тражи послодавац за мизерну плату, враћају на евиденцију незапослених. Ми такве не санкционишемо и не бришемо их са списка, јер не сматрамо да они спадају у категорију оних који су одбили понуђени посао. Имамо, на пример, велики број кројача, који су нам се, да не помињем име фирме, пожалили да више не могу да раде десет сати, а да месечно примају свега 20.000 динара. Разговарали смо и са њиховим послодавцем, али он нам је рекао да је профит углавном све што га интересује – објашњава наша саговорница.

У Крагујевцу је тренутно без посла 24.500 људи (готово трећина радно способног становништва), а на евиденцији за незапослене највише је оних са трећим или четвртим степеном стручне спреме. Они се, каже наша саговорница, најлакше запошљавају, али и најбрже остају без посла. Проблеме, наводи Петровићева, имају и најобразованији Крагујевчани, поготово млади.

Директорка крагујевачке филијале НСЗ истиче да мора да сазри свест да закони тржишта доминирају и у области запошљавања, да је перманентна едукација и усавршавање императив, као и да сви који траже ангажман морају да „забораве на трајну запосленост”.