Новембар девети, а године три

Кажу да је испало сасвим случајно што је Берлински зид „пробијен” баш 9. новембра 1989. године, јер се неминовни чин могао десити и који дан (месец) раније или касније. То што се почетак рушења баријере између две немачке државе, и крај „хладног рата” између два идеолошкополитичка блока, поклопио са једним другим историјским 9. новембром у истој држави и на истом месту не би, дакле, требало доводити у везу. Реч је, иначе, о години 1938, о „Кристалној ноћи” и првом погрому Јевреја, који се сматра почетком холокауста током Другог светског рата, те је 9. новембар узет за Међународни дан борбе против фашизма и антисемитизма.

Немачкој се 9. новембра 2009. посрећило да се свет усредсреди на овај новији важан датум двадесетог века, да се свеукупна пажња међународне јавности, па и медија, окрене „освајању слободе” од пре две деценије остављајући време „узурпирања слободе” од пре седам деценије донекле по страни и на нивоу уобичајених пригодних манифестација. Једна таква, после дужег времена, одржана је у Србији (и могла је да се прати у директном преносу на Другом програму РТС-а).)

Јубилеј „Зида” нашао се у центру пажње политичке интернационалне елите решене да га слави као победу демократије, људских права и традиционалних европских вредности над „окупаторском” и „диктаторском” идеологијом њеног истока – није то била прилика за подсећање да су многе мрачне силе зла и разарања рођене претходно на европском западу.

И за домаће медије прослава у Берлину била је тема дана, повод да се прикажу стари документарни снимци, да се анализирају ондашње реакције на догађај и проговори о садашњим његовим одјецима. Многе су телевизије послале репортере у Берлин, домаћини су проценили да ће им користити да посебно угосте екипу „Дизања” РТВ Б 92.

Најсвеобухватније је могла да одговори задатку Радио-телевизија Србије јер је била непосредан сведок „стварања историје” захваљујући изврсном репортеру с лица места, Михајлу Ковачу, који је истрајно, зналачки, аналитички обавештавао тадашње гледаоце Телевизије Београд о берлинским збивањима.

С пуним разлогом је ауторка РТС-а Оливера Јовићевић пад Берлинског зида узела за тему „Упитника” добро комбинујући саговорнике политичаре и научне истраживаче, представнике ондашње и садашње власти у нашој земљи. Смисленост овом разговору дало је настојање да се са глобалног пређе на локални терен и у средиште стави питање шта је код нас изгубљено или добијено као последица капиталне геополитичке промене. И баш ту се показало да и те како има занимљивих детаља, података и чињеница које ће бити неопходно узети у обзир приликом утврђивања прецизне истине о томе зашто се и како мењао и колико се заиста променио свет историјским потресом којим је срушен Берлински зид.

Али не само он...