Апсолутно романтично

Где сте пошли! Хајде, за три минута почиње филм! – пресекао ме је усред корака Кустуричин глас. Жеља да се проба чувена дрвенградска медовина остаje тако неиспуњена, највероватније до следећег фестивалског издања, јер одмора уз Емира Кустурицу једноставно нема.

Дан је испуњен пројекцијама филмова, радионицама, предавањима, сусретима са филмским дебитантима и ветеранима, а ноћ концертним догађајима. Такав јесте Први Кустендорф фестивал, међународна манифестација коју је осмислио и реализовао наш прослављени редитељ уз подршку Министарства за културу, довевши у мокрогорски романтични Дрвенград и Србију „свет пред ноге“.

 – Побогу, какву енергију ови људи имају, да ли се они икада одмарају! – најискреније се запитао и дански колега Кристијан Монгард посматрајући из прикрајка вишесатне активности домаћина Кустурице и централног фестивалског госта Никите Михалкова који је, не штедећи свој дар, одржао чак две мастер класе пред фасцинираним студентима филмске режије и гостима фестивала који је 14. јануара свечано прогласио отвореним премијер Србије Војислав Коштуница, док је министру за културу Војиславу Брајевићу припала част да поздрави учеснике главног, такмичарског програма.

– Један словенски писац је рекао: тешка времена треба да се преживе без свега онога о чему наши преци нису ни размишљали – говори, између осталог, Михалков док га радознале младе главе из Америке, Кубе, Пољске, Британије, Србије, Русије, слушају отворених уста. – То је знак нашег времена. Наши осмеси и љубазност више не значе ништа, не занимамо се за друге и заустављамо се само на питањима „како си”. Знате, амерички пилот пије кафу, спусти шољу са недовршеном кафом, седне у авион, достигне висину од 10.000 метара, испред себе има екран као у видео-игрици и притисне дугме. Тада се врати на аеродром и попије своју недовршену кафу. Како он може да схвати шта се све десило испод њега док је летео и притискао дугме. Цивилизација губи хуманост и олакшава живот ономе ко служи таквој цивилизацији. Данас губимо жељу да погледамо и дотакнемо особу до себе, одвикавамо се од звука окретања странице романа.

(/slika2)Михалкову нарочито смета то што млади данас посете интернет-странице, прочитају сиже романа „Ана Карењина” о трагичној љубави и то је то. – Знате – додаје – да бисте разумели сликарство, требало би да погледате уметничка дела и прочитате нешто о њима, а ми то не радимо. За све ово ћемо временом платити! – закључује.

Ни Петер Хандке, председник жирија који вреднује домете овде понуђених студентских филмова (у конкуренцији за Златно, Сребрно и Бронзано јаје), нема много мира. Студентарија вазда запиткује о његовој сарадњи са Вимом Вендерсом (Хандке је, између осталог, и аутор сценарија за један од најбољих европских филмова свих времена, „Небо над Берлином“), о новим позоришним комадима, књигама, преводима. На уводној конференцији за новинаре, студент из Лондона упитао је Хандкеа како се осећа на фестивалу који има горак укус, пошто, с једне стране, постоји висок културни и интелектуални ниво, а са друге, сходно профилу и саставу гостију, фестивал има и политичку страну, па и очигледан пркос према Западу? „Како ћете нас уверити да сте овде из правих разлога, а не из политичких, да нисмо пијуни у таквој врсти игре?“

Подсетивши да је на фестивал дошао на позив Емира Кустурице и због поштовања његовог стваралаштва и да је досад два пута био члан жирија, на фестивалима у Кану и Венецији („На канском фестивалу је било доста политичких утицаја и лобирања, док је на венецијанском било пријатније радити“), Хандке узвраћа да се у Дрвенграду не осећа као било чији пијун, „нити је било ко овде у каквој политичкој игри. Ово је празник филма, а можда бисте ви волели да овде видите Тонија Блера?“  

 Искрено слово о филмској уметности и њеном споју са музиком одржао је и млади израелски редитељ Еран Колирин, чији је дебитантски филм „Посета оркестра“ недавно у Берлину проглашен за европско откриће године уз уручење награде ЕФА Европске академије за филм. Колирин је после пројекције доживео овације, његов филм је проглашен за фестивалски хит.

(/slika3)– Филм „Посета оркестра” највише је комична критика културних прилика у Израелу – каже Колирин. – Приказујем египатски оркестар који долази у Израел и сазнаје да у тој земљи нема културних догађаја, нити културних центара. Наравно, претерујем, али Израел скоро да нема своју аутентичну културу. Она се састоји од утицаја јеврејске, европске и арапске културе. Насупрот Израелу, Египат има вишевековну историју и културу. Желео сам да говорим о одсуству идентитетa услед ових недостатaка.

Непостојање културних корeна има своје негативне и позитивне стране, али под утицајем египатског наслеђа Израелци уче и компензују недостатке и пропусте предака – каже Колирин, иначе велики фан Кустуричиних филмова, нарочито „Оца на службеном путу”, али и оне новијег датума.

– Кустурица је мој Ил Команданте! – узвикује немачки редитељ турског порекла Фатих Акин, прошлогодишњи добитник Златне палме и награде ЕФА за најбољи сценарио, и то за филм „На ивици раја“, који је такође увршћен у програм „Нове тенденције“.

– Како Вам се свиђа у оваквом амбијенту? – запиткујемо Акина док   „ђипамо“ уз поноћни концерт циганског џез-рок бенда „Кал“.

– Апсолутно романтично! – одговара Акин, парафразирајући једну од чувених реплика из Кустуричиног филма „Бела мачка, црни мачор“.

И професор Кустурица држи предавања. Како је у париској Опери Бастиља рађена панк-опера „Дом за вешање“, како је настао филм „Завет“ и на којим је све локацијама по Мећавнику сниман. У тренутку док пишем ове кустендорфске дневничке белешке, очекује се да се ауторском филмском братству придруже и Мики Манојловић, Мајкл Редфорд, Кристијан Мунђију. Дрвенград никада не спава...