Неисплативо сејати пшеницу

Зрењанин – Пшенице има превише на тржишту и цена јој је релативно ниска, па су друге културе исплативије, и то је најважнији разлог зашто се она ове јесени сеје мање него ранијих година, чуло се у Регионалној привредној комори у Зрењанину. На овом подручју се сеје највише жита у Србији, али је оно ове године заузело 20 одсто њива мање него ранијих година.

Већ скоро две деценије просечно се сваке године на подручју средњег Баната пшеницом засеје око 50.000 хектара ораница, а изузетак је била само 2001. година када је засејано 60.000 хектара. Ове јесени сетвени план је смањен 20 процената у односу на просечни – на 40.000 хектара.

– То је последица стања на тржишту. На Продуктној берзи тренутна цена пшенице је 10,54 динара и ако тај износ помножимо са просечним приносом од 3,5 тона онда добијемо ратареву бруто добит од 36.890 динара. Ако исту математику применимо код кукуруза бруто добит је 67.870 динара, а код соје 77.456 динара. И друге културе се боље исплате него пшеница, па је логично што се производња жита смањује – објашњава Михајло Јахура, секретар Одбора за пољопривреду у РПК Зрењанин.

Србија тренутно има вишак жита јер годишње произведе око 2,6 милиона тона, а потроши милион тона мање. Продаја вишкова на иностраном тржишту зависи од тамошњих цена, а све се одражава и на домаће цене.

– Стога и скромнија сетва од оних из ранијих година не значи да догодине жита неће бити довољно – рекао је Јахура додавши и да се претерује с указивањем на појаву сејања жита са тавана. Према његовим речима, ту често тврде пазар произвођачи семенске пшенице, јер ако се користи семе са тавана приноси нису драстично мањи као код других култура. 

Славко Вуков, земљорадник из Зрењанина који обрађује 80 хектара земље, каже да је цена пшенице изузетно ниска, да се од прошле жетве није ништа зарадило, да су трошкови били велики и да се улагања нису исплатила.