Вук Хамовић

Интересантно је да "Впрост" ове године не даје податке о Вуку Хамовићу и Милану Панићу, бизнисменима српског порекла за које је било резервисано 91. односно 63. место на ранг-листи богаташа у 2005.
Хамовић је највећи је трговац струјом од Украјине до Грчке и власник фирме ЕФТ из Лондона, као и "Малог колектива" која гради пословни центар у Балканској улици. Није експониран у јавности али је познат  његов допринос петооктобарским променама када је финансијски у великој мери помагао поједине политичке партије како би се систем Слободана Милошевића што пре сломио. Био је један од оснивача првог приватног политичког недељника у Србији ("Време").
Процењује се да његово богатство више вреди од Карићевог.
У покушају да од Вука Хамовића добијемо одговор шта за њега значи термин тајкун и да ли себе сматра тајкуном, из ЕФТ-а смо добили одговор да "они, нажалост, на оваква питања по правилу не одговарају, пошто неминовно остављају негативан утисак". "Наравно, разумемо да Ваша намера није малициозна, али питање типа ’како доживљавате то што вас у јавности доживљавају као тајкуна’ спада у категорију коју називамо ’када сте престали да бијете своју жену’. Једноставно, на иста се не може дати позитиван одговор. Захваљујем на разумевању."

ЕФТ је својевремено повезивао двојицу партнера, бизнисмене Војина Лазаревића и Вука Хамовића који су се средином прошле године разишли.

Хамовић је, како стоји у његовој биографији, до 1989. године радио у "Енергодати", делу "Енергопројекта" који се пионирски бавио увођењем компјутерске технике у југословенске поште и банке. Потом је у време владе Анте Марковића одлучио да крене у приватни сектор са партнером Алексом Клорманом. Фирма је названа "Милнах", али се после годину дана партнери разилазе, а Вук као свог новог сарадника   ангажује Зорана Дракулића који је већ био утемељио фирму са Кипра "Ист поинт". Убрзо после тога је у Београду регистрована ћерка фирме "Ју поинт".

После годину дана Хамовић и Дракулић су се разишли у мишљењима око стратегије пословања. Хамовић је тада у Београду основао и фирму "Ју труст". Са увођењем санкција, он 1992. године напушта Београд и одлази у Лондон где одмах улази у партнерски однос са власницима ГМЛ фирме са којом је и раније сарађивао, а која се бави финансијским ангажманом.

Рођен је 1949. године у Београду где се углавном и школовао, када му отац, познати генерал ЈНА, није негде био другде ангажован. Дипломирао је 1972. године на Економском факултету у Београду где је после две године и магистрирао.

--------------------------------------------------------------------------

Миодраг Костић

Његово друго име је "српски краљ шећера" пореклом је Црногорац. Рођен је у Врбасу, као једини син у оца возача и мајке куварице, догогодишњи власник мултинационалне компаније "МК комерц"

Миодраг Костић, популарно назван Шећерац, сматра се за једног од најекспониранијих бизнисмена у Србији. Јавности је посебно остао у сећању по невероватној трансакцији коју је успео да изведе – да за по три евра купи три шећеране.

 Власник "МК комерца" Миодраг Костић 2005. године пласирао се на 100. место листе, али као бизнисмен из – Црне Горе. Ове године, међутим, Костић и његово богатство од 300 милиона долара нису били довољни за "100 величанствених". У међувремену је своје шећеране продао Немцима односно фирми "Нордцукер" ("северни шећер") а разгранао је и бизнис који се тиче грађевинарства, градећи ексклузивне станове по Новом Саду. Има своју брокерску кућу. Зграду ЦК препродао је МПЦ-у, иако је био један од купаца у том конзорцијуму. На сахрани Зорана Ђинђића био је један од људи који су изнели његов ковчег из капеле.