Богољуб Карић

Проблеми у пословању империје Карић "спустили" су њеног представника Богољуба више од тридесет места на лествици најбогатијих. Тако се бегунац од српског закона ове године нашао на 71. месту са иметком од "скромних" 680 милиона долара, у односу на прошлогодишњих 800, који су му тада обезбедили 48. место.

Пре него што је због утаје пореза и оснивања фантомских фирми морао да напусти земљу, Богољуб Карић је био најбогатији српски политичар а тврде да је гласове добио инсистирањем на српским производима (са главицама салате се сликао на ТВ). Био је власник БК групе у чијем је саставу годинама био и највећи оператер мобилне телефоније Мобтел, БК телевизије, БК универзитета и Астра симита. Опште је познато да је био и највећи екстрапрофитер који је платио екстрапорез који му је, међутим, одлуком бивше власти враћен и то са каматом. Месечно је, како је сам тврдио, зарађивао по 200.000 динара, а његова браћа, распоређена у управне одборе бројних фирми империје Карић, добијала су још толико за чланство.

О "дарежљивости" према сопственој породици сведочи и то да је за снимљени компакт-диск своје ћерке и рођаке "Ди енд Ди" уплатио милион евра изговарајући се да се "добар глас добро и плаћа". Ништа мање дарежљив није био ни према супрузи којој је за њен "Косовски кувар" платио око 400.000 евра.

Прошле године Богољуб Карић нашао се на самом врху познате Форбсове листе. Проглашен је за 21. најбогатијег бизнисмена у Европи. Карић демантује да се обогатио у време Слободана Милошевића, већ тврди да је био имућан још у Брозово време. Да је прве велике паре зарадио још као младић и то тако што је пролазећи поред неког отпада у Пећи видео гомилу старих амортизера како пропадају као старо гвожђе... после чега му је синула идеја да се тај челик може искористити тако што ће се уз мању корекцију добити алат за разбијање бетона и зидова.

Крајем 1978. године кренуо је даље у посао тако што су регистровали фирму "Косовоуниверзум", правећи значке и привеске, а потом и пољопривредне алатке. Браћа Карић су развијали свој бизнис тако што су 1986. године потписали уговор са "Минел-инжењерингом" о изградњи фабрике прецизне опреме за прехрамбену индустрију чији би производи осим за домаће били намењени руском и кинеском тржишту. До почетка деведесетих Карић већ има четири своје фирме од којих је једна у Београду.

Више пута је јавно говорио да "Карићи неће нигде отићи, посебно неће побећи, јер немају разлога да беже". То се пре неколико месеци ипак догодило. 

Карић је рођен 1954. године у Пећи. Завршио је географију на ПМФ-у у Приштини. Магистрирао је у Нишу на Економском факултету, након чега је и докторирао.

-------------------------------------------------------------------------

Војин Лазаревић

Професионално се бавио политиком од 1998.до 2000. године. Обављао је функције министра без портфеља а затим је именован за саветника председника владе Црне Горе за економске односе 

До растанка са Вуком Хамовићем, црногорски бизнисмен Војин Лазаревић  је био потпредседник борда директора ЕФТ чији је био деоничар од 2001. године. Лазаревић је дипломирани правник који је отишао у поморце где је ради као официр трговачке морнарице. Потом се придружио породичној адвокатској канцеларији "Лазаревић" у Котору.

Током 1992. године основао је предузеће "Пима" у Котору чији је и данас већински власник. Уз бизнис се бавио и политиком, као члан Народне странке Црне Горе од 1990. године. Од 1992. до 1996. учествује у раду црногорског и савезног парламента. Био је члан Управног одбора "Југопетрола" и Електропривреде Црне Горе.

Професионално се бавио политиком од 1998. до 2000. године. Обављао је функције министра без портфеља а затим је именован за саветника председника владе Црне Горе за економске односе.

--------------------------------------------------------------------------

Милан Беко

Рођен је1961. године у Херцег Новом. Завршио је Саобраћајни факултет 1997. 

Некадашњи Милошевићев министар за приватизацију Милан Беко није се нашао на новинским листама најбогатијих људи у свету, али за њега кажу да је некима помогао да заузму позиције на тим листама.

Када су га већ помало заборавили због петогодишњег одсуства из јавног живота, овај кључни човек  у продаји Телекома, кум Зорана Ђинђића, пријатељ Јовице Станишића, Милорада Вучелића, Данка Ђунића, Слободана Радуловића, али и многих других, "ваксрсао" је у јавности током приватизације аранђеловачке фабрике минералне воде "Књаз Милош". Стајао је иза једног од понуђача инвестиционог фонда "ФПП Балкан лимитид" као саветник.

Милан Беко је рођен 1961. у Херцег Новом. Завршио је Саобраћајни факултет  1997.  Није радио у струци. Радни век век почео је у приватној маркетиншкој агенцији "Спектра", на месту директора маркетинга. Убрзо је постао власник "Спектре" у коју је дошао и Владимир Поповић Беба, бивши шеф Бироа за информисање Ђинђићеве владе. Беко је ускоро основао и фирму "ДиБек"  бацивши се тако на трговину производима од дрвета, храном, жвакама и других познатих фармацеутских фирми.

Године 1997. ушао је у владу Мирка Марјановића, а 1999. је прешао у нимало славнију савезну владу Момира Булатовића. Исте године доспео је и на листу грађана СРЈ којима је, због блискости са Милошевићевим режимом, забрањен улазак у ЕУ.

На изборима 2000. године заузима прво место на листи ЈУЛ-а на изборној јединици у Крагујевцу за избор посланика у Већу грађана Савезне скупштине.

После 2000. најављивана је наплата екстрапрофита од Бека, односно "ДиБека", па је та прича утихнула. Недавно је постао акционар у  приватизацији "Вечерњих новости".

-------------------------------------------------------------------------- 

Зоран Дракулић

Рођен је 1953. године у Љубљани. Детињство је провео на Дорћолу где је завршио основну школу. Матурирао је у Земунској гимназији, а право дипломирао 1978. године

Председник чувеног "Ист Поинта" из Никозије Зоран Дракулић био је кандидат ДСС-а за градоначелника Београда на последњим изборима. Да је победио, данас би се о њему више говорило као о менаџеру града, него о успешном бизнисмену. Тим пре што је у то време и сам признавао да уколико стане на чело престонице, посао и политика неће моћи заједно.

После бучног и бесног растанка са ДСС-ом и Војиславом Коштуницом, наставио је да ради оно у чему се најбоље сналази већ деценијама:  да купује српске фирме и шири свој бизнис. "Ист Поинт" и данас важи за једну од најекспанзивнијих фирми које послују у Источној Европи.

Зоран Дракулић је рођен 1953. године у Љубљани. Детињство је провео на Дорћолу где је завршио основну школу. Матурирао је у Земунској гиманзији, а право дипломирао 1978. године.

Био је активни спортиста, државни првак у прсном пливању, репрезентативац и потом тренер репрезентације.

Како стоји у његовој биографији, одмах после завршеног Правног факултета запослио се у "Генералекспорту" на комерцијалним пословима, да би већ од 1982. до 1990. године постао финансијски директор "Генексове" компаније "Југо-Араб", која је најпре радила у Либану, а због рата касније морала да буде премештена на Кипар, и била једна од првих оф шор компанија која је покривала послове на Блиском и Средњем истоку.

Крајем 80-их по повратку са Кипра био је заменик директора у "Генекс банци" задужен за контакте са великим банкама и финансијских организацијама, када се о њему почиње говорити као о наследнику Микија Савићевића, чувеног генералног директора "Генекса".

Међутим у часу када долази до смене на челу "Генекса", Дракулић одлучује да и сам крене у приватни бизнис. Средином 1990. године, оснива компанију "Ист Поинт Холдинг Лтд" као основну фирму са седиштем на Кипру, а потом и низ нових зависних, ћерки  фирми и представништва у свету. Прво "Ју поинт" у Београду, а потом у Москви да би их данас имао у 12 земаља у свету.

"Ист поинт" се углавном бавио поризводњом и трговином обојеним и ретким металима, куповином и продајом житарица, дериватима, текстилом... Главни капитал "Ист поинт" је стекао 90-их на тржишту бившег Совјетског Савеза, где и данас добро послује.

Зоран Дракулић је познат и по томе што је у време санкција од 1992. до 1996. године уз Мирка Марјановића био највећи увозник жита. После "Генекса" придружио се Вуку Хамовићу, који је са једним партнером из Израела радио у "Милнах групи" у Београду, а када су се разишли са тим странцем, њих двојица основали су "Ју Поинт". После је Хамовић отишао својим путем, а Дракулић се, схвативши да Србија под Милошевићем и санкцијама нема шанси, вратио на Кипар и тамо основао "Ист Поинт".