Књижевност и новац

Можда од писања вајде нема, али је новац ипак честа тема прича, романа и драма. Време је зато не само за књижевност, него и за књиговодство – да се види колико је ко зарадио и како ко барата новцем. Па, кренимо у обрачун!

1. Роман „Последњи тајкун” написао је:

а) Едгар Алан По

б) Томас Стернс Елиот

в) Мирослав Мишковић

г) Френсис Скот Фицџералд

2. Невраћени дуг замало да буде наплаћен „у натури” – одсецањем комада меса са тела живог човека у драми:

а) „Занат госпође Ворен”

б) „Јеврејин с Малте”

в) „Млетачки трговац”

г) „Фауст”

3. У немачкој књижевности је знамен економског суноврата породица:

а) Буден

б) Естерхази

в) Хабзбург

г) Буденброк

4. Као и увек спреман на сваки изазов, британски писац Мартин Ејмис написао је и роман с насловом:

а) „Новац”

б) „За шаку долара”

в) „Фунта”

г) „Капитал”

5. Незабораван опис инфлације у Немачкој двадесетих налазимо у роману Ериха Марије Ремарка:

а) „Црни фонд”

б) „Црни обелиск”

в) „Лапис лазули”

г) „Три ратна друга”

6. Књижевна јунакиња која је због  огромног новчаног дуга извршила самоубиство зове се:

а) Антигона

б) Дездемона

в) Ема Бовари

г) Хеда Габлер

7. Шекспиров јунак је иметак потрошио на улизице и паразите. Кад су му незахвалници окренули леђа осветио се тако што их је позвао на гозбу, где су послужени само камење и врела вода. Име му је:

а) Басанио

б) Лир

в) Тимон

г) Чича Горио

8. Причу о новчаници од милион фунти написао је:

а) Марк Твен

б) Салман Ружди

в) Горан Петровић

г) Давид Албахари

ТАЧНИ ОДГОВОРИ:

1. Недовршен и објављен после ауторове смрти, роман „Последњи тајкун” инспирисан је судбином власника „Метро Голдвин Мајера”. Поа и Елиота тешко да су фасцинирали такви ликови: Мишковића фасцинирају, али романе још не пише. Тачан одговор је под г): Фицџералд.

2. Фауст је продао душу, и то не за новце; под а) је комад Бернарда Шоа где се тргује живим месом, али је у питању проституција, дочим се у "Јеврејину с Малте" Шекспировог савременика Кристофера Марлоа то живо месо кува кад главни јунак упадне у котао пун кључалог уља. Тачан одговор је в): Шекспиров Шајлок тражи "фунту меса" са тела свог дужника уместо живе лове.

3. Борис Буден је хрватски писац, Естерхази и Хабзбург су солидно збринуте племићке породице. „Буденброкови” Томаса Мана остају упамћени као иронична моралистичка повест о аветима патолошког трошаџијства која је јоште како актуелна. Дакле, г).

4. Ма како ексцесан, Мартин Ејмис још није постао Маркс па да напише „Капитал” а ни у режирање вестерна се није упуштао. Фунту помножите са пола милиона да бисте открили коју је суму добио као аванс за роман „Информација”. Тачан је одговор а), роман о аморалности тачеризма зове се „Новац”.

5. Лапис лазули је редак полудраги камен и наслов песме ирског песника Вилијама Батлера Јејтса: у ери галопирајуће инфлације он вреди таман колико и црни фонд. „Црни обелиск” и „Три ратна друга” јесу Ремаркови романи, али је тачан само одговор под б).   

6. Дездемону је убио муж, из љубоморе, Антигона се обесила, а ниједна није баратала парама. Ибзенова јунакиња Хеда Габлер јесте се убила, али не због новца већ из виших (читај: тешко објашњивих) разлога. Тачан одговор је под в), Ема Бовари, сјајан пример како жена баца мужа у дужничко ропство.

7. Лир је ћеркама дао „само” власт, не и новце. Са Балзаковим чича Гориоом обрнут је случај, пошто је само новце и имао да да. Басанио јесте Шекспиров јунак, али је он „само” зајмљивао паре кад је ишао да проси Порцију у „Млетачком трговцу”. У питању је главни јунак Шекспирове трагедије „Тимон Атињанин”. Тачан је одговор, дакле, под в). 

8. Ко би био спреман да се овако сурово нашали са нашим сновима? Само Марк Твен!