Припрема националног програма раног откривања

Србији је неопходан организовани скриниг мамографским апаратима за препознавање рака дојке, јер учесталост ове болести расте, а смртност код нас је двоструко већа него седамдесетих (претходног века) – каже за „Здравље” професор хирургије др Радан Џодић, помоћник директора Института за онкологију и радиологију Србије за научноистраживачку делатност.

– У Србији већина оболелих жена саме себи дијагностикују рак и то у фази када је тумор јасно опипљив, а чак десет одсто њих на први преглед дође у поодмаклој фази када тумор метастазира на скелет и плућа. Резултат је да свега 35 одсто пацијенткиња које дођу у Институт може да избегне уклањање дојке без које, због неопходног хируршког одстрањивања опасних „зона”, мора да остане у просеку 60 одсто. Такође, екстремно је низак проценат оних које дођу са минималним карциномом, успеју да сачувају симетричан изглед дојки и не оперишу им се лимфни чворови – свега један одсто. Уклањање дојке, које због симетрије најчешће захтева реконструктивну операцију обе дојке, изазива психичке и социјалне последице и за пацијенткиње и за њихове породице. Велики број је разведених бракова жена којима су уклоњене дојке, каже др Џодић.

Главни разлог за све ове последице, наставља, јесте непостојање националног скрининга који је у развијеном свету обавезан, иако су пре пет година основани тимови и сачињени водичи за скрининг. Мамографским апаратима за скрининг дојки, тврди, може на време да се открије и лечи 60 одсто минималних карцинома, значи мањих од 10 милиметара и смештених у каналићима, односно оних који се нису још проширили у лимфне жлезде. Тако у великом броју случајева може да се спречи отклањање дојки.

– Семинари и састанци представника Министарства здравља и француске амбасаде сведоче да сада постоји озбиљна намера државе да се уведе овај програм раног откривања рака код жена у Србији, по ком би требало опремити 130 „скрининг јединица”. Оне подразумевају просторије за мамографски апарат, за развијање филмова и звучно изоловани простор за експерта радиолога, који би дневно радио по 50 мамографија. Покретни мамограф који ће стићи и у удаљена села само је увод и популаризација скрининга, подизање свести и едукација.

(/slika2)Као француски специјализант др Џодић је учествовао у координацији онколошког пројекта наше и француске владе. Француска ће нам помоћи у едукацији стручњака за овај програм. У плану је обука најмање 130 радиолога и исто толико техничара, током дводневних семинара наших експерата и стручњака Националног Института за рак Француске, једног од водећих у светској онкологији, како бисмо постигли да се обави најмање 50.000 мамографија годишње. Семинари су већ почели да се одржавају у Београду и Сремској Каменици, а планирају се и у Нишу и Крагујевцу. – Тиме се надовезујемо на претходни пројекат француске владе вредан 400.000 евра, који нам је обезбедио одлазак 87 онколога на едукацију у Француску. Сада нема толико новца за програм, али ће га бити довољно да се исфинансирају доласци страних ескперата. Након обуке радиолога и техничара и опремања скрининг јединица, следи едукација хирурга, радиотерапеута и медикалних онколога, а како би се болеснице ваљано збринуле, каже.

Једна холандска студија на основу података о 330 жена кој су оперисали специјализанти и података о исто толико оних које су оперисали искусни хирурзи, показала је да су хирурзи „са стажом” углавном успели да спрече понављање минималних карцинома, док су код неискусних хирурга рецидиви и ширења малигнитета чешћи. То је прост доказ да је хирургија озбиљан фактор прогнозе за болесника од рака дојке, подсећа аутор књиге „Хирургија рака дојке”.

Мали је број центара у којима могу да се ураде операције минималних карцинома коришћењем модерних технологија као што је мапирање лимфних чворова, којом се убризгавањем радиоактивне супстанце лоцира „жариште” и на основу тога лако одстрани злоћудни тумор. Том методом се путем означавања лимфног чвора сагледа и стање у пазушној јами. Осим методе мапирања техницијумом са колоидом којом се на основу радиоактивног материјала ручном гама пробом траже тумор и метастазе, постоји изузетно прецизан метод бојења виталном или плавом бојом која се убризгава око колута брадавице под кожу, чиме се означи и „стражар” међу лимфним чворовима који јасно поплави, он се извади, испита и ако није потребно– не ваде се лимфне жлезде. Овај изузетни метод може да дијагностикује метастазе мање од 0,1 милиметра и уведен је на Онколошком институту пре 10 година, а користи се још само у Институту у Сремској Каменици, Нишу и Бежанијској коси у Београду (од државних болница).

– Едукација хирурга је изузетно битна како би свака жена на основу оваквих налаза добила адекватну операцију. Има много малих карцинома и након добро организованог скрининга жене неће остајати без дојки у најбољим, репродуктивним годинама, због тумора од пет милиметара. Предлог је да се жене позивају на прегледе писменим путем, сви подаци сливаће се у један центар – Институт за јавно здравље “Др Милан Јовановић Батут“, обавезно ће бити двоструко читање свих мамографија и упоређивања нових са старим. Једини проблем биће архивирање снимака али ће нам француске колеге, који су прошли ове бољке, помоћи да и њега решимо, каже др Џодић.

 -----------------------------------------------------------

Седамдесет одсто оболелих из „неризичних” група

Интересантно је да је 70 одсто жена оболелих од рајка дојке нема ниједан од познатих фактора ризика као што су директно наслеђен организам, хормонски фактор, алкохол, јако стресан живот и гојазност, те спољашње озрачивање грудног коша у терапијске сврхе – податак је који износи др Радан Џодић. Он ову појаву објашњава пре свега дубљим генетским факторима, односно озбиљнијим предиспозицијама организма да оболи од ове болести (какав је случај скоро непогрешиво обољевање жена у породици од ове исте врсте карцинома). У Онколошком институту постоји могућност хемијског испитивања генетских предиспозиција узимањем крви, али је овај тест скуп, кошта 500 евра, и практикује се само онда када има индиција да се у најближој породици рак дојке редовно понавља. Уколико се мутирани ген за рак утврди, на време се младој пацијенткињи предлаже поткожно уклањање ткива дојке и реконструкција. Жена са потенцијалним или већ дијагностикованим раком дојке у трећем миленијуму не треба да остане без дојке, порука је др Радана Џодића.

 ----------------------------------------------------------

Реконструкција

Када се изводи превентивна операција код доказаног генетског оптерећења или тешка пролиферативна дисплазија, жљездано ткиво се одстрањује испод коже а дојке реконструишу уградњом имплантата испод мишића.

Уколико се дојка одстрањује због злоћудног тумора, реконструкција може да се уради једновремено уградњом протетског материјала или кожномишићним режњем у комбинацији са протезом. То се зове примарна реконструкција.

Обзиром да је рак дојке најчешћи у шестој деценији, те да су дојке у том периоду опуштене, неопходна је и корекција друге дојке, што се назива симетрализацијом.

Дојка се може реконструисати и после обављеног лечења, та се реконструкција назива секундарном.

Сем уградње ендопротезе дојку је могуће реконструисати и режњевима од коже и сопственог мишићног ткива.

Реконструктивна хирургија није козметска хирургија. Њу изводи добро едукован реконструктивни хирург. Реконструктивни хирург је неизоставни члан тима који лечи болесницу са раком дојке.

Симетричан изглед тела помаже болесници да лакше превлада основну болест.

Постоје и студије које су показале да болеснице са реконструисаном дојком не само квалитетније живе већ и дуже од оних без реконструкције у истом стадијуму болести.

У Институту за онкологију и радиологију Србије за сада ради само један реконструктивни хирург, др Оливера Косовац, која је урадила око 1400 реконструктивних захвата, док се још само једна млада докторка специјализује из пластичне и реконструктивне хирургије (др Бранка Радмановић).