Кандидатура за ЕУ после одмрзавања ССП-a

Србија ће кандидатуру за чланство у Европској унији поднети онога тренутка кад буде сигурна да ће тај чин бити делотворан, односно кад буде јасно да ће та апликација резултирати брзим позитивним одговором ЕУ, изјавио је јуче председник Републике Борис Тадић. Кандидатури, како је рекао новинарима после отварања Годишње скупштине Српске академије наука и уметности, мора да претходи одмрзавање прелазног трговинског споразума са ЕУ.

„Наше је хтење да та одлука буде ефективна, односно да кад аплицирамо за чланство у ЕУ та наша апликација не стоји месецима у фиоци неке од европских комисија, већ да институције ЕУ што пре позитивно одговоре”, изјавио је Тадић, а преноси Танјуг.

„Наша међународна активност подразумева план и стратегију који треба да дају резултат. Уопште ме не занима како то што чинимо изгледа у јавности већ какав је резултат онога што чинимо. Када би нас пре свега занимало како то изгледа у јавности, журили бисмо са апликацијом”, рекао је Тадић.

„Све заједно очекује нас низ комплексних реформи, али пре тога морамо да подигнемо квалитет живота у Србији, тако да је све што чинимо у области спољне политике део циља који подразумева учлањење Србије у ЕУ”, рекао је Тадић, а преноси Бета.

Обраћајући се академицима на отварању Годишње скупштине САНУ, он је навео да је у преговорима о будућем статусу Космета потребан другачији приступ и да је нефлексибилност један о темељних проблема у Србији. „Иновативност је више него икад потребна у доношењу политичких одлука”, рекао је Тадић.

„Онај ко није научио једноставну лекцију да ригидан, крут и претерано традиционалан приступ који није дао резултате не може да буде поновљен ни у будућности губи право и легитимитет да обавља посао у садашњости”, рекао је Тадић. „Потребно је успоставити нову одговорност у друштву и зато се залажем за нетрадиционалан приступ уз поштовање традиције”, рекао је Тадић.

„Свако мишљење је добродошло и тога морамо да будемо свесни. За нама мора да остане време у којем су људи третирани као опасни због другачијег мишљења и као издајници због другачијег приступа, јер од крутог, традиционалног и такозваног патриотског мишљења друштво није имало никакве користи, само је патило и кретало се из тегобе у тегобу”, истакао је Тадић у обраћању члановима САНУ.

----------------------------------------------------

Додик не разбија БиХ

Председник Србије Борис Тадић изјавио је да се не слаже са оценом хрватског председника Стјепана Месића да премијер Републике Српске Милорад Додик разбија БиХ, преноси Танјуг. „Нико не може да подели БиХ, јер то не би било корисно ни за једну земљу у окружењу, не само за БиХ и народе који живе у њој. То би било противно и српским националним интересима. Милорад Додик је одговоран човек и веома добро зна да није добро повлачити потезе који су противни интересима српског народа”, изјавио је Тадић новинарима.

„Србија никада неће повући ниједан политички корак који ће угрозити интегритет било које земље у региону, јер тиме штити и свој територијални интегритет и регионалну стабилност и сигурност”, рекао је Тадић и поручио да је увек спреман да са Месићем, али и будућим председником Хрватске, разговара о свим аспектима регионалне политике.

--------------------------------------------------------

ЕП: применити одмах прелазни трговински споразум

Од нашег сталног дописника

Брисел, 26. новембра – Простом већином гласова Европског парламента јуче је у Стразбуру усвојена резолуција о Стратегији проширивања Европске уније у којој је Савету ЕУ поручено да одмах примени Прелазни трговински споразум са Србијом. Ова резолуција, коју је предложио Габријеле Албертини, председавајући Одбора за спољну политику ЕП, израђена је на бази члана 49. Уговора о ЕУ у којем стоји да „свака европска држава може... да постане чланица ЕУ”, а њоме су обухваћени регион западног Балкана и Турска.

У резолуцији је поред осталог изражено задовољство напретком Србије, а посебно је истакнута наша једнострана примена Прелазног трговинског споразума у условима финансијске кризе, што према слову резолуције показује посвећеност земље да настави пут према ЕУ. ЕП је зато позвао Савет ЕУ да без одлагања донесе одлуку о примени Прелазног споразума са Београдом. Посланици ЕП су у тексту резолуције поздравили одлуку српских власти да потпишу споразум о техничкој сарадњи са Еулекс мисијом и позвали Србију на наредне кораке у кооперацији са Еулексом, а посебно на северу Косова. Такође, изражено је жаљење ЕП због одлуке српских власти да косовске Србе позову на бојкот локалних избора који су одржани 15. новембра и позвани на учешће у институцијама Косова. У делу резолуције који се односи на Србију још пише да се од Србије тражи да настави сарадњу са трибуналом у Хагу.

Карл Билт, председавајући Савета министара ЕУ, и Оли Рен, европски комесар за проширење, позвали су јуче током расправе о резолуцији на широк консензус за будуће проширење и оценили да свака држава која испуни критеријуме за чланство треба да се прикључи ЕУ. Исто је потврдила и Дорис Пак, немачка посланица ЕП, задужена за западни Балкан, рекавши да су „балканске земље већ прешле дугачки пут” и да им треба помоћи да доврше путовање.

Парламентарци су поздравили намеру Европске комисије да ојача односе са Косовом укључујући истраживање могућности о учешћу Косова у програмима заједнице, очекујући да ће процес децентрализације бити закључен до краја године према захтевима из Ахтисаријевог плана, стоји поред осталог у делу резолуције који се односи на Косово.

Јелко Кацин, словеначки либерал и известилац ЕП за Србију, истакао је у писаној изјави медијима поводом резолуције да је наша земља „напредовала и испунила обавезе из мапе пута за укидање виза и тиме показала и себи и Европи да може много више него у прошлости”. Кацин је оценио да због величине и стратешког положаја Србија може да буде мотор приближавања региона.

„Тренутак је да Србија схвати ову чињеницу и уради за проширење више него до сада. Званични Београд се мора систематично посветити нужним политичким и економским реформама. Пуна сарадња са Хагом није довољна, сарадњу је потребно успешно окончати. Нужно је подићи ниво политичке културе, јер ако би се досадашња пракса очувала процес приступања би могао бити угрожен. Потребна је транспарентност и активно тражење што ширег консензуса у јавности, као и престанак поделе између владајуће коалиције по кључним питањима. Слобода и независност медија и престанак манипулације медијима су незаобилазни предуслов бржег напретка државе”, закључио је Кацин.

В. Јокановић