Први аплаузи „Тврђаве”

Крушевац – У ноћи уочи Богојављења Крушевљани су у позоришту видели, и веома топло поздравили, праизведбу романа „Тврђава” Мехмеда Меше Селимовића, у адаптацији и режији Небојше Брадића. Изузетна представа, остварена у копродукцији Крушевачког позоришта и Београдског драмског, која показује ванвременски и универзални карактер „Тврђаве”, одмах је добила веома ласкаве оцене публике и позоришне критике, најаву дугог века у Србији, али и извођење у региону, посебно у Турској.

Када глумци на крају покажу да је тврђава, као симбол неправде, пала, велики и дуги аплауз се претопи у велико финале представе која спаја људе, њихове судбине и векове. Љубитељи позоришне уметности су задовољни „што су на трагу Селимовића” видели и нешто из садашњости, а позоришни критичар Милош Петровић потенцира чињеницу да је аутор адаптације и редитељ Небојша Брадић још једном показао да се у позоришту могу видети дела класика (после „Дервиша и смрти” истог аутора и Андрићеве „Проклете авлије” и Ћосићевих „Корена”).

– Небојша Брадић је већ показао да је мајстор адаптације и драматизације великих романа, а његова предност је што ради и режију. На тај начин Брадић успева да се тај позоришни медиј осамостали од књижевног медија. То је сјајно доказао и у „Тврђави”. У идеји око лика (заточеног) Рамиза је исплео сва догађања, а Рамиз се уопште не појављује на сцени. Ја верујем да би Меша, да је жив, као суптилан интелектуалац, прихватио Брадићеву осамостаљену „Тврђаву” као допринос идеји да тврђаве може бити свуда, у сваком човеку, каже за „Политику” Петровић.

Подела улога је, према оцени овог позоришног критичара, била права. Бранислав Трифуновић у улози Ахмета је успешно играо јаког слабића, Вук Костић је мефистофелски држао све конце догађања у својим рукама. Милија Вуковић је играо достојанственог моћника Авдагу који „држи” политичаре, привреднике и све друге. Успешно су одигране и друге улоге, Биљана Николић Тијану, супругу Ахметову, Тома Трифуновић Ахмета Неретљака, а посебно надахнуто Дејан Тончић игра Џемала Зафранија.

Редитељ Небојша Брадић после представе није крио задовољство, али није давао изјаве, док је управник Крушевачког позоришта Бранислав Недић изјавио да с разлогом очекује изузетан пријем представе код публике широм Србије и велики број извођења.

За успех целог пројекта аутори сматрају веома важном сценографију коју је урадио турски драмски стваралац Неурлах Тунђер из Истанбула, али и костимографију Маје Давидовац и музику, за коју се побринуо Зоран Ерић.

Носиоци улога су такође веома задовољни својим учинком и реакцијом публике. Носилац главне улоге Бранислав Трифуновић (Ахмет) ипак очекује да ће се врхунац десити после десетак извођења представе. А искусни, шездесетогодишњи Милија Вуковић (Шехага Сочо) каже да улогу која му је поверена сврстава међу десетак најзначајнијих ликова од 126 важних, које је тумачио.

– Тема је свевремена, Шехага је свевременски лик, а и поставка је таква. Костими и сценографија су савремени, глума на данашњој говорној фактури, на модерном сензибилитету – сматра Вуковић.

Актере пројекта „Тврђава” чека нова провера пред београдском публиком, у Београдском драмском позоришту већ 25. јануара.