Вратите украдене слике

Од укупно 90 дела, колико је пре девет година покрадено када су демонстранти 5. октобра 2000. упалиу зграду Савезне скупштине у Београду, враћено је до сада тридесет пет слика а за преосталима се још трага.

Вредност слика, украдених том приликом из скупштинске уметничке колекције која представља једну од најрепрезентативнијих збирки југословенског сликарства 20. века, тада је процењена на 150.000 евра. Жељко Мандић, руковалац имовине Скупштине Србије, путем Танјуга упутио је прекјуче апел грађанима да помогну да се слике врате, нагласивши да су неке од слика враћене током протеклих година и да нико није сносио било какву одговорност за оно што је „као трофеј” однео, па касније вратио парламенту.

– У последњих неколико година Скупштини су враћене само две слике, док су грађани непосредно након 5. октобра у просеку враћали по једну слику на неколико месеци – рекао је Мандић Танјугу, и истакао да је једно вредно дело Душана Радоњића из 1936. пронађено на београдском бувљаку. Грађани су доносили слике у Народни музеј на процену не знајући шта узимају.

У Дом Народне скупштине је тако враћено најпознатије дело „Поглед на капелу Свете Петке у Шиду” Саве Шумановића, чули смо од Мандића. Многе слике су по повратку у Скупштину рестауриране, попут малог платна „Снег у Шиду”, чији је горњи слој био веома оштећен и сад се налази у кабинету председника парламента.

Да подсетимо да је из некадашње богате збирке, која је тада бројала око 150 вредних уметничких дела, 5. октобра 2000. украдено или уништено у пожару око 90 слика.Тада су нестала ремек-делаславних уметника попут Петра Лубарде, Милана Коњовића, Петра Добровића, Мила Милуновића и других великана српске уметности. У свеопштој обести, рад Стојана Аралице је једноставно поцепан и остављен на поду, док је један од Лубардиних радова пливао у води.Комплетна збирка била је на срећу 1999. пописана и фотографисана када је припремана њена рестаурација, а после 2000. насајту МУП-а Србије постављене су репродукције свих несталих дела за којима полиција трага, док је случајдостављен и Интерполу.

(/slika2)Некима од оних који су крали уметнине, у ноћи између 5. и 6. октобра у Скупштини, прорадила је савест, јер су тада наши познати кустоси такође апеловали да се слике врате. За годину дана од крађе враћен је приличан број слика. Тако су за Нову 2005. остављене четири слике, оштећене и умотане у ролну, на портирници Народног музеја. Била су то дела Косте Хакмана, Љубе Ивановића, потом пејзажи Петра Лубарде „Предео из Црне Горе” и Атанасија Поповића „Трг у Дубровнику”. Својевремено се једна слика Милана Коњовића појавила на аукцији у нашој земљи, али је убрзо враћена у Скупштину. Догађало се да нека од украдених дела стигну на процену аутентичности и до Народног музеја, али је тадашњи кустос Никола Кусовац одмах реаговао и слика се нашла тамо где јој је место. Скупштина је чак својевремено апеловала на савест љубитеља уметности који поседују украдена дела из скупштинске збирке да их врате.

– Био сам живо ангажован после 5. октобра и упућивао сам апел да се дела која су однета из Скупштине врате и да ћемо амнестирати оне који их врате у року од месец дана. Говорио сам тада људима да ако примете да слика мирише на дим или има чађ, одмах донесу слику у Скупштину. Тако је враћено десетак слика. Једног Саву Шумановића донели су код мене пре две, три године и са колегиницом Љубицом Миљковић успели смо да ту слику вратимо тамо где припада. Неки остаци од тих 55 слика које се налазе на списку несталих налазе се вероватно у Скупштини, мислим пре свега на делове слика који су поцепани, оштећени пожаром или потопљени у води. Они би можда могли да се идентификују. Претпостављам да су службе у Скупштини то урадиле и сравниле стање на основу ранијих спискова – рекао је Кусовац.

На сајту МУП-а Србије данас се може пронаћи списак од 55 дела која још нису пронађена. О томе да ли се овим делима може ући у траг, одговор у МУП-у Србије нисмо могли да добијемо у току јучерашњег дана. Наиме, по процедури, „Политика” мора да упути званично захтев да би се одредио саговорник који ће бити компетентан да нам саопшти податке докле се стигло у истрази украдених слика након девет година.

Б. Лијескић

-------------------------------------------

Крађа не застарева

Историчарка уметности Љубица Миљковић, кустос Народног музеја у Београду, каже да је мала предност у овом случају то што су све слике снимљене и налазе се на сајту МУП-а Србије. Ипак, по речима Љубице Миљковић, крађа не застарева. Дакле, ако је неко украо неко вредно дело, онда оно може и кроз 100 година да се појави у нечијем власништву или на тржишту. Ваља га препознати, уколико се нађе неко ко ће кроз генерације да памти да је његово порекло сумњиво. Додатни проблем са украденим уметничким делима из Савезне скупштине 5. октобра јесте и тај што је могуће да чаме у лошим условима и да због тога пропадају.

М. Ђ.

--------------------------------------------

Објавити каталог са украденим сликама

Марко Поповић, археолог и један од руководилаца радова на обнови скупштинског здања од 2001. до 2004. године, каже да је тада постојала намера да се баш у „Политици” објави специјални додатак у коме би биле публиковане украдене слике, како би их грађани лакше препознавали, уколико их виде у нечијем стану, на бувљој пијаци и слично. Јер, каже Поповић, неко може из незнања да купи дело сумњивог порекла.

„На жалост, тада није постојала јасна политичка воља да се јавности на овај начин представе украдене слике. И сам сам у једној антикварници у центру града нашао једну столицу која је тада украдена из зграде Скупштине”.

За четири године после 5. октобра, све пронађене слике и мобилијар су рестаурисани и враћени у претходну функцију.

М. Ђ.