Завршен градски откуп књига

Свака београдска библиотека ових дана постаће, у просеку, богатија за нешто више од 3.341 књигу, а све ће их укупно имати 56.796. Толико је, наиме, Секретаријат за културу града Београда од наших издавача набавио књижевних дела у редовном јесењем откупу књига, а међу њима ће се наћи и најновија издања која су се могла видети на међународном Београдском сајму књига.

Програмом Секретаријата за културу за ову годину, у библиотекарству је планирано да на откуп буде потрошено 74.500.000,00 динара: за јесењи откуп утрошено је, уз одобрен просечни рабат од 30 одсто, 31.141.041,25 динара, а књиге су откупљене од 202 издавача, колико их се и јавило на конкурс расписан 9. октобра 2009. године.

Комисија која је одлучивала о избору књига за београдске библиотеке радила је у саставу: Јасмина Нинков, др Бојан Јовић, др Мирјана Детелић, Олга Срећковић-Франић, др Татјана Росић, Невена Милић и Наташа Тркуља. Од укупног броја наслова – 2.837, колико су издавачи понудили за откуп, Комисија је одабрала 1.763; просечна цена књиге је 548 динара.

Београд има укупно 16 библиотека на територији градских општина и једну, матичну – Градску библиотеку. Њихов књижни фонд биће не само богатији по броју наслова него ће, како је критеријум при избору Комисију и обавезивао, они бити и квалитетни. Секретаријат за културу града Београда је, и иначе, издаваче „навикао” да редовно, у пролеће и јесен, откупљује њихова издања и да, такође редовно, уплаћује договорену суму. И ту готово да, годинама уназад, није било никаквих великих неспоразума.

За надати се да ће и најновији откуп о коме ће бити речи данас у Скупштини града Београда изазвати више задовољство него прекор неког од издавача. Он, међутим, даје и ширу слику о стању у домаћем издаваштву која се може видети из списка са укупним збиром изабраних књига сваког од издавача.

Оно што одмах пада у очи јесте успон младих, приватних кућа које су или од пре пар година или однедавно ушле у воде издавачке делатности. Оне су, судећи по броју откупљених књига и по суми која им је припала, још мало па стале уз раме оних издавача који стабилно одржавају „стање редовно” и по квалитету и по квантитету објављених дела.

Јасно се профилишући, што се видело и на овогодишњем Сајму књига, „Адреса” и „Академска књига” из Новог Сада, зрењанинска „Агора” (можда рекордер и по наградама које је добијала), „Архипелаг”, „Б92”, „Ренде”, „Фабрика књига”, „Бели пут”… – млађе и једва нешто старије куће прошле су врло добро у овом откупу, али је свакако највеће пријатно изненађење успех издавача који су тек почели са производњом књига. На првом месту, ту су две београдске издавачке куће, „Албатрос плус” и „Танеси”, које су својом првом продукцијом, и врло добрим делима, одмах скренуле пажњу на себе и заслужиле да им се готово свака објављена књига нађе у откупу.

Високо, стално место по резултату откупа држе „Чигоја”, „Геопоетика”, „Клио”, КОВ, „Паидеја”, „Прометеј”, а ту су и Завод за уџбенике, „Дерета”, „Моно и Мањана”, „Стубови културе”, Српска књижевна задруга која се грчевито изборила да крене напред. Фаворити су, као што је очекивано, „Лагуна” са 5.293 откупљене књиге, „Евро” (3.567), „Креативни центар” (2.499), „Алнари” (1.759), „Службени гласник” (1.685) и Завод за уџбенике којем је, из лектире, откупљено 12.840 примерака. Изненађење је да на списку за откуп књига не стоје издавачи „IPS” и „Плато books”.        

Видљив је, међутим, пад кућа које су некада биле стубови издаваштва: „Рад”, „БИГЗ”, „Филип Вишњић” и „Свет књиге”, док се тек купљена „Просвета”, Нолит и „Народна књига” боре за опстанак. Овај, јесењи градски откуп књига некако је, ипак, реално, оцртао стање у нашој издавачкој делатности.