Месић сумња на Санадера

Од нашег сталног дописника
Загреб, 9.  децембра –  „Тражим да се истражи и објави све од продаје прве деонице ’Ине’ па до данас”, изјавио је данас председник РХ Стјепан Месић искористивши међународни дан борбе против корупције да још мало стегне обруч око бившег премијера Иве Санадера, упућујући на закључак да је управо он најодговорнији што је Хрватска изгубила, односно продала, понос националне привреде, „Индустрију нафте” мађарском „Молу”.

Наиме, тек недавно је хрватска јавност сазнала да „Ином” у ствари управљају Мађари и да је она хрватска фирма само утолико што јој је седиште и даље у Загребу, али да је у рукама и под контролом мађарског „Мола”. Прича се некако понавља као и у случају „Пливе”, која се дуго представљала као једна од најузорнијих хрватских фирми с међународним успехом, да би се испоставило да је и овај некадашњи понос фармацеутске индустрије Хрватске и претходне Југославије у ствари постао страно власништво, па је на крају као таква од свог новог страног власника разбијена и сведена на локалног прерађивача.

„Ина” је почела да „клизи” из хрватских руку када је влада Ивице Рачана 2003. године продала Мађарима 25 одсто плус једну њену акцију за 505 милиона долара. Затим је у време садашње владавине ХДЗ-а неком чудном трансакцијом, чију детаљну истрагу сада захтева Месић, мађарски „Мол” постао власник 47,16 одсто акција „Ине” и стекао право управљања, тако да у последње време он а не хрватска влада одлучује о ценама деривата у Хрватској. Држава је у својим рукама задржала испод 50 одсто акција и више нема управљачка права у „Ини”.

Објашњавајући свој захтев о истрази улоге Санадера и његовог потпредседника владе Дамира Поланчеца (који је недавно „пао” због откривене афере око покушаја преузимања „Подравке” од стране групе њених менаџера) у продаји „Ине” „Молу”, Месић је рекао да њега занима „шта је Хрватска добила тиме”, јер из недавно објављеног уговора то се не види. Санадера је – каже – звао четири пута да провери шта се то догађа с продајом „Ине”, али му је он одговарао да не брине и да је „све договорено”.

Новинаре је занимало да Месић укаже на то ко је глава корупционашке хоботнице у Хрватске, али је он то избегао рекавши: „То ви покушајте истражити и закључите сами иде ли то према једном или другом или према групи.” Месић је ту, наравно, мислио на Санадера и Поланчеца.

У хрватској јавности влада уверење да тако велике афере не могу проћи без знања и одобрења из самог врха власти и да то све нису могли самостално радити поједини министри. Директну оптужбу у том смислу ових дана скоро свакодневно у својој предизборној председничкој кампањи изриче кандидат СДП-а Иво Јосиповић, који о том јасно напомиње: „Корупција је хоботница која својим краковима обухвата саме врхове власти. Нема ниједне корупцијске афере чији трагови не воде према влади. Борба против корупције је због свега тога основно питање наше будућности.”

Док прозвани Иво Санадер о свему томе и даље упорно ћути, његов блиски сарадник Дамир Поланчец се грчевито брани. Одговарајући на Месићеве захтеве за истрагу у вези с продајом „Ине”, он тврди да ту нема ничег мутног, да влада после оних 25 одсто није Мађарима продала ниједну акцију, а да су они дошли до 47,16 одсто власништва откупљујући акције на берзи од малих акционара. Свој већински удео држава је изгубила када је продала акције у власништву Фонда бранитеља да би заштитила хрватске учеснике рата од финансијског губитка, јер је вредност акција „Ине” убрзо после тога знатно пала.

Са необичном иницијативом у свему овоме огласио се и председнички кандидат који спада у доњи део листе популарности предузетник Борис Микшић, повратник из Америке. Он је најавио да ће кривично пријавити Месића, јер га као председника државе сматра још одговорнијим за судбину „Ине” од бившег премијера Санадера, којег због тога не намерава да тужи. Тај корак предузеће, каже, када се ускоро Месићу заврши мандат и не буде под заштитом председничког имунитета.