Седам милијарди евра за климатски програм

Од нашег сталног дописника
Брисел, 11. децембра – Лидери држава Европске уније договорили су се данас на самиту у Бриселу да помогну са 7,2 милијарде евра у наредне три године земљама у развоју да се прилагоде програму смањења емисије штетних гасова и борби за успоравање климатских промена. Према речима Фредрика Рајнфелда, шведског премијера и тренутно председавајућег Савета ЕУ, који је саопштио јавности да је договор постигнут, свих 27 чланица ЕУ ће учествовати у финансирању.

Он је казао да је Европа изашла са „поштеном понудом” пред остатак света и предлогом да у подели трошкова учествује са око 2,4 милијарде евра годишње, што може бити половина или трећина глобалне суме. У унутрашњој расподели трошкова ЕУ, највише су обећали Британци – 550 милиона евра годишње, док је понуда Немачке 480 милиона. Неке од земаља ЕУ даће допринос у виду симболичних износа, а такав је случај и са Летонијом, чији је најављени улог 100.000 евра.

Председник Европске комисије Жозе Мануел Барозо изразио је наду да ће договор који је постигнут у Бриселу бити довољан подстицај за завршне разговоре на текућем „климатском” самиту УН у Копенхагену. Британски премијер Гордон Браун оценио је да је учињен велики корак ка глобалном договору у Копенхагену. Предлажући финансијски оквир, лидери ЕУ позвали су свет на брзу акцију до 2012. године када истиче рок Протокола из Кјота, као и на договор о будућем протоколу за наредну деценију.

Нема гаранције да ће евентуалне богате понуде из САД и Јапана бити довољне земљама у развоју да надокнаде привредни губитак ако обуставе прекомерну сечу шума или затворе фабрике које превише загађују. Из неких афричких земаља већ су стигли захтеви за више од 10 милиона евра годишње предвиђених за „брзи почетак” глобалне примене мера за ублажавање штетних последица промене климе. Када је реч о средњорочном планирању, ЕУ предвиђа да ће до 2020. године бити потребно око 100 милијарди годишње за помоћ сиромашним земљама.

Према ономе што су уочи самита ЕУ на заједничкој конференцији за новинаре рекли Браун и Никола Саркози, председник Француске, требало је закључити да ће збирни удео њихових земаља бити око 1,7 милијарди евра за три године. Они су том приликом навели да Европа мора да се посвети смањењу емисије штетних гасова за 30 одсто, уместо 20, а да је циљ да се до 2020. године достигне ниво емисије из 1990. године.

Од осталих тема, лидери ЕУ бавили су се питањима Авганистана и Ирана за које су усвојили декларације, али и Грчком којој је упућена јасна порука да не очекује помоћ за излазак из велике финансијске кризе, јер су економски проблеми „домаћа ствар” Атине. Поред тога у закључцима Савета ЕУ, наговештене су нове мере и регулативе које би требало да помогну превазилажењу последица економске кризе и подстакну економски опоравак.

Био је ово последњи самит ЕУ са несталним председавајућим, јер ће почев од наредног председавати Херман ван Ромпуј, стални председавајући Савета ЕУ, док ће високи представник за спољну политику и безбедност Кетрин Ештон водити заседања Савета министара спољних послова.

В. Јокановић