Споменик српском Лују Пастеру

Прокупље – У кругу прокупачке болнице, крајем прошле седмице, откривен је споменик др Алекси Савићу, првом лекару у прокупачком срезу. Бронзани барељеф, чији је аутор Драган Дробњак, заправо је други споменик др Савићу, а подигнут поводом обележавања осамдесете годишњице прве болнице у Топлици, која је у Прокупљу подигнута захваљујући управо овом Ужичанину. Први споменик подигнут је после његове смрти на брду Хисару изнад Прокупља, где је по сопственој жељи и сахрањен.

После завршених студија у Грацу, дошао је у Прокупље 1904. године. Био је тада једини лекар у Прокупачком срезу, највећем у Топличком округу. Обилазио је болеснике и стизао и до најудаљенијих села, на коњу или пешице. Кажу да је увек носио пушку, јер су делови Топлице ближи Космету били честа мета упада арнаутских пљачкаша. Савић је учествовао у оба балканска рата, а у Првом светском рату је најпре био управник Пете резервне болнице у Ваљеву у време кад је српске ратнике косио тифус, а по преласку Албаније преузима на Крфу руковођење санитетом Прве армије. У Солуну постаје и члан Међународне комисије за хигијену и заразне болести. После ослобођења, специјализовао је бактериологију у Паризу, а 1921. постаје управник болнице у Нишу, где је за време његовог руковођења зачето очно, ушно и дечје одељење, а Савић је постао утемељивач југословенске епидемиологије, бактериологије и хигијене. Сматра се да је он за југословенску медицину исто што и Луј Пастер за француску.

Слично као и војвода Живојин Мишић, којем је Преокупље било прво место службовања и где је дошао кад су га силом пензионисали, др Савић је толико заволео овај крај, да је често овамо навраћао, а 1925. Топличани су га изабрали за народног посланика. Убрзо је он постао и министар здравља и почео да подиже болнице широм Србије. Најпре, наравно, у свом омиљеном граду - Прокупљу. Пошто је и сам прележао у току ратова готово све инфективне болести, себи је поставио задатак да у Србији створи боље хигијенске услове, како би пречио ширење зараза. Лоша вода за пиће у Топлици била је узрок обољења бубрега, од чега је и сам Савић патио. Његовим залагањем, Прокупље је добило савремени водовод, а скоро свако село чесму са здравом водом за пиће (многе и данас постоје) која је редовно контролисана. На брдима око Прокупља организовао је садњу борова, а на Хисару је његовом заслугом постављено 40.000 садница разног украсног дрвећа.

(/slika2)Др Алекса Савић преминуо је 27. јануара 1928, у педесетој години, а сав свој капитал, 400.000 динара, оставио прокупачкој општини. У тестаменту је прецизирао да жели да буде сахрањен на брду Хисар и да му се ту подигне споменик, али и да се ту изгради дом са видиковцем „ болеснима за опоравак, здравима за уживање”, и да се назове – Савићевац. Није то била једина Савићева задужбина – у граду се управо се довршавала зграда болнице са 80 постеља и 14 купатила. Оставио је и прокупачкој гимназији фонд за нагарђивање најбољих литерарних радова.

Народ је његов дом на врху Хисара назавао – Докторова кула. Ту је једно време био музеј, а данас је кафана. На видиковцу су начичкане многобројне антене. Споменик, неколико метара ниже, са графитима и порушеним украсним вазама, делује запуштено. До недавно, док је био жив, Драшко Прелевић, овдашњи хирург, једини је водио свакодевну бригу о споменику др Алекси Савићу. Поодом јубилеја, ваљда, неко ће сетити да барем обнови епитаф на споменику, кога је Савић сам саставио, а који гласи: „На овом месту сахрањен је по изричитој жељи да буде у својој Топлици, код својих Топличана, које је тако волео и чијем је добру свој живот посветио.”

Драган Борисављевић

-------------------------------------------------------------

Плакете „Др Алекса Савић“

Поводом 80-те годишњице изградње прве болнице у Прокупљу, ЗЦ „Топлица“ доделио је и прва плакете са именом др Алексе Савића. Добитници су др Васа Дражић, зачетник модерне хирургије, др Јелена Баловић, родоначелник педијатрије и гинеколог др Олгица Симић.