Уторак, 07.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Центар „Сирмијум” за туристе из целог света

Центар „Сирмијум” за туристе из целог света
Унутрашњост Визиторског центра „Сирмијум” (Фото Танјуг)

Визиторски центар Царске палате „Сирмијум” свечано је отворен јуче у Сремској Митровици. Остаци римске палате које посетиоци могу да обиђу потичу с краја трећег и почетка четвртог века. У изградњу центра за туристе Министарство културе уложило је 78 милиона динара, а Министарство економије 62,5 милиона динара.

Центар „Сирмијум” отворили су Млађан Динкић, министар за економију и регионални развој, и Небојша Брадић, министар културе, уз присуство Бориса Тадића, председника Србије.

Наткривање античког локалитета који се налази у центру Сремске Митровице почело је 2006. године, а очекује се да у току 2010. године буду завршени сви радови, који укључују очување и презентацију римских мозаика. Центар има два нивоа повезана стазама, уређену галерију и продавницу сувенира.

Млађан Динкић, министар економије, рекао је да је у последње две године уложено 140 милиона динара у заштиту римске царске палате и да ће она омогућити да туристи из читавог света посете Србију.

– Наш народ има кратко памћење, заборављамо да је 17 римских императора рођено у Србији. Са Виминацијумом и Феликс Ромулијаном, бићемо означени на свим светским сајмовима туризма – казао је Динкић.

(/slika2)Према речима Небојше Брадића, министра културе, уз партнерски однос културе и туризма, са завршетком радова на археолошком локалитету „Сирмијум”, Сремска Митровица постаје део модерне заједнице.

Покривено је 2.680 квадратних метара археолошког налазишта, а oткопавање царске палате почело је 1957. године.

Јучерашњем отварању центра присуствовао је и амерички археолог Мајкл Вернер, који је учествовао у откопавању „Сирмијума”, пре 40 година, када је, како је рекао, био тек дипломирани археолог са америчког универзитета Стенфорд.

Истраживања Сирмијума, спроведена од средине 20. века, открила су делове хиподрома, више луксузних кућа и вила украшених фрескама и мозаицима. Видљиви су остаци јавних купатила, некрополе, хореума, трговачких и занатских центара. Данас се антички остаци налазе испод савременог града и само су делимично видљиви, колико дозвољава простор археолошких ископина.

Бранислав Недимовић, градоначелник Сремске Митровице, рекао је да деценијама није била искоришћена могућност и историјска вредност споменика у Сремској Митровици.

– Отварањем овог центра враћамо се Европи и убеђен сам да нове генерације Митровчана неће пропустити ову прилику. Држава је много уложила у Сирмијум, а волео бих да се уложи додатни напор да ово античко благо постане део баштине Унеска – рекао је Недимовић.

С. Стаменковић

------------------------------------------------------

Део Европе дуже од 1.700 година

Председник Србије Борис Тадић изјавио је новинарима да је срећан што може да обиђе такав археолошки локалитет који представља могућност да се Србија прикаже у другачијем светлу него што је то био случај до сада.

– Верујем да ће и Сирмијум, као и Ниш, наћи своје место у Европи 2013. године, када се буде обележавала годишњица Миланског едикта – рекао је председник Србије, и додао да ће то бити прилика да покажемо да је Србија део Европе дуже од 1.700 година.

------------------------------------------------------

Тадић у галерији „Сава Шумановић”:  Председник Србије Борис Тадић обишао је у Шиду галерију „Саве Шумановића” поводом 70. годишњице од последње велике изложбе познатог српског сликара.

Сава Шумановић је 1939. године одржао своју последњу изложбу на којој је било приказано 300 слика, док је у галерији у Шиду данас изложено 180 слика. Председник Тадић је током посете галерији рекао да му је Шумановић један од омиљених сликара и истакао да је реч о „чудесном сликару светлости”. „Можемо бити поносни као нација због изузетних сликара, изузетне културе која долази са ових простора”, рекао је председник Србије.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.