Ратнице подземља

Рокенрол ће ускоро напунити шездесет година. Живео је дивље и неприлагођено. Свашта се догађало. Појава албума „Do You Want Power” гаражног бенда „The Ettes” поново скреће пажњу на његове пубертетске дане, са краја педесетих и почетка шездесетих година прошлог века. То време су, између осталих ствари, обележиле тзв. девојачке групе, у рокерској терминологији познате под називом „girl group”. Најпознатији представници тог жанра су састави „The Ronettes”, „The Shangri-Las”, „The Crystals”, „The Shirelles” и др. „The Ettes” преузимају основне одреднице њихове музике, прилагођавају је новом времену, нарочито узусима који важе за актуелни неогаражни бум. 

Иза славних „девојачких група” из прошлости су увек стајали познати продуценти и врхунски аутори песама: Фил Спектор, Џек Ниче, тандеми из зграде Брил Билдинг Гофин – Кинг, Гринич–Бери, Вил–Ман и Либер–Столер. Са том чињеницом у глави „The Ettes” су за продуцента албума „Do You Want Power” одабрали Грега Картрајта, најпознатијег савременог гаражног концептуалисту, о чијем се бенду „Reigning Sound” већ писало у овој рубрици.

Познавање и разумевање музике „девојачких група” Картрајт је показао продуцентско-ауторским ангажманом 2007. године на повратничком албуму „Dangerous Game” Мери Вајс, главне певачице легендарне скупине „The Shangri-Las”. Успешно је оживео стари звук и на супериоран начин га повезао са актуелним рокерским трендовима.

Картрајт је музику трија „The Ettes” на албуму „Do You Want Power” учинио разноврснијом. Брзим и жестоким песмама дао је оштре рокерске ивице. Пресијавају се као оштрица жилета на августовском сунцу. Нумере „Red In Tooth And Claw”, „I Can’t Be True” и „Blood Red Blood” су брзе и опасне као тинејџерске уличне туче. Сева и пуца са свих страна. Укупном утиску нарочито доприноси певачки стил Линдсеј Хејмс зване Коко. Она наступа са позиција чланице неке женске уличне банде виђене у филму Волтера Хила „Ратници подземља”. Мушко-женска ритам-секција јури као велеградски метро коме су се поквариле кочнице.

Пажња посвећена тзв. лаганим песмама представља главни новитет на овом албуму. Овај бенд није био тамо где воде песме „While Your Girl’s Away” и „Keep Me In Flowers”, на пример. Ради се о баладама које подсећају на славне дане калифорнијског трубадурског рока. Песме „Love Lies Bleeding” Пита Молинарија и „Seasons”, холандског бенда „Earth And Fire”, уводе нове музичке облике, кантри, односно психоделију, у репертоар састава „The Ettes”.

Податак да је једну нумеру („No Home”) на овом албуму продуцирао Ден Оербак представља посебан куриозитет. Музика састава „The Ettes” привукла је пажњу Картрајта и Оербака, два највећа мајстора неогаражног звука. То довољно говори о рокерским прерогативима овог бенда. Понуђена музика такође.