Велика финала

Ближи се крај године, па се завршавају послови и своде рачуни. Телевизијске куће улазе у велика финала својих вишемесечних програмских циклуса. ТВ Пинк је управо затворио „Фарму” из које је победник изашао са сто хиљада евра. То, међутим, не значи да с Пинковог екрана коначно одлазе и он и сви остали који су се седмицама пред камерама откривали, буквално и фигуративно, у својој фармерској свакодневици. Гледаоце којима није био довољан досадашњи увид у личне и колективне доживљаје окупљених певачица, репера, манекенки, глумаца, новинара... телевизија ће обрадовати новим наставцима, сада у виду извода, пробраних секвенци, „дајџестираних” издања. Што да гледалиште не ужива још мало!?

Узбуђење расте и уз „Великог брата” на Б92. Избацивање напредује, круг претендената на победу све је ужи, већ се слути ко би се могао испоставити најотпорнијим у овој борби за опстанак, не много мање суровој од оне у Фоксовом серијалу „Survivor”. Овај последњи се календарски први завршио, но и он је имао своја накнадна препричавања у специјалним емисијама, да би се премостио време до почетка новог циклуса. Кад ријалити шоу једном заседне на екран – не напушта га.

Засела је, срећом, на екран РТС-а „Слагалица”. И у њој је у току суперфинале, у шеснаестој години приказивања. И ту се води битка за награду која се, најзад, примакла суми из набројаних ријалитија.

Било је, уосталом, крајње време. Не толико због учесника овог квиза. Надметали су се они због изазова друге врсте и бивали задовољни освојеним речницима, енциклопедијама и покојим путовањем за двоје. Важно је због масовне ТВ публике којој се шаље порука да и знање вреди, то јест да се општом културом, добром обавештеношћу, виспреношћу, логичним размишљањем, познавањем чињеница у игри с телевизијом може освојити кућа.

Она је, истина, монтажна, а не тврдо грађена и комплетно опремљена као у ријалитију. Можда је такво изједначавање илузорно и очекивати.

С једне стране, тешко је наћи спонзоре јер је њима сасвим јасно да „Слагалица”, упркос несумњивој популарности, не може по рејтингу да се мери са извештачено-трачерско-егзибиционистичким заврзламама по разноразним фармама и кућама. С друге стране, показало се да мудрице из „Слагалице” баш не праве рекламу ни самој телевизији. Рецимо, не знају, најбољи међу њима, јунаке серије „Срећни људи”.

Не би, вероватно, знали више одговора ни да су се питања односила на '„Улицу липа”, „Село гори а баба се чешља”, „Оно као љубав”... О осталим насловима, конкурентских канала, да се и не говори. Ко се спрема за квиз знања мање гледа – више чита. А кад гледа – бира. Хистори, Дискавери, Нешинел џиографик, Енимал пленет, До-Кју...

Домаћи програми нуде му, нажалост, несразмерно више површне забаве, јалових причаоница и локалних политичких актуелности него емисија које шире видике, богате знање, увећавају памет. Јавни РТВ сервис бори се, нема сумње, да успостави равнотежу и одржи ниво. Али ће ризик непријатних изненађења избећи ако себе и своје емисије изостави из садржаја своје „Слагалице”. А и пристојније је тако.