Нове старе ствари

У новогодишњим пакетићима које су наше телевизијске куће припремиле својим гледаоцима није било изненађења. Што су им нудиле током претходних 365 дана, то су им дале и сада, само мало шареније упаковано. РТС их је частио новим циклусом омиљене игране серије, Б 92 атрактивном рок и поп музиком, Пинк ревијом „народњачких“ звезда... Био је то заправо репертоар састављен од најпопуларнијих редовних емисија, обучених овог пута у светлуцаво, свечарско рухо.

Амбициознији, специјално кројени новогодишњи програм био би ионако промашена инвестиција. Давно је прошло време кад се новогодишња ноћ проводила само уз један ТВ програм. Ко данас остаје уз мали екран чекајући Нову годину, понаша се као и обично – „запује“ и тражи по каналима своје фаворите. У том смислу „пиплметар“ ће по свој прилици потврдити да није било гледалачке верности за целу ноћ.

Уз то, све више људи, не само сасвим младих, одлучује се за дочек ван куће, буквално напољу. Отуд је телевизијским уредницима важније, и пробитачније, да се усредсреде на целину празничног програма и да добру понуду развуку на неколико дана.

ТВ година која је за нама остаће у знаку неколико феномена. Први је процват домаћег играног програма. Великим замахом у продукцији тог жанра Јавни сервис испунио је једну од својих основних функција. Али улазак у овај домен и других, комерцијалних телевизија донео је не само квантитет, разноврсност тема и проседеа, него и конкуренцију од које се може очекивати пораст укупног и појединачног квалитета.

Други је размах ријалити шоу програма. Имају га сви водећи играчи на медијској сцени уверени да им је то неопходан адут у надметању за рејтинг. Укоренили су се не само стари формати, попут „Великог брата“, него стижу и нови, попут „Фарме“. На списку страних лиценци има још наслова који чекају домаће увознике.

Трећи, а могао би бити први по важности, јесте нови продор учињен „Инсајдером“. Емисије Бранкице Станковић о насиљу такозваних спортских навијача не само што су ушле у преиспитивање још једне опасне друштвене појаве него су указале и на неке друге опасности којих овде има. Поводом увреда и претњи упућених ауторки, отворено је још једно поглавље старе, нажалост, приче о недовољној безбедности новинара истраживача. Реакције већинске јавности ишле су у смеру подршке и охрабривања и то је онај добар знак који је на крају године упућен медијима као незаменљивим контролорима сваке власти и моћним чуварима општег јавног интереса.

Смена година донела је и једну „техничку“ новину: сигнал Радио-телевизије Србије добачен је до два далека континента, до Северне Америке и Аустралије. Леп је то поклон земљацима у свету и ствар веома значајна за односе матице и дијаспоре. За РТС то је додатни мотив да свој канал пуни што бољим, смисленијим и занимљивијим садржајем.

Но, изазов исте врсте је и пред осталим емитерима.