Гјус Рубрук, Ваљевац холандског порекла

Ваљево – Сарадња између Ваљева и холандског града Ситарда траје пуних 25 година. Градови су се у међувремену побратимили, а значајно је рећи и да су Холанђани ментори у писању стратешког развојног документа „Визије Ваљева до 2020. године”.

Један од потпорних стубова те везе је засигурно Гјус Рубрук (61), технолог и академски вајар, рођен у Ситарду, који у последње време у граду на Колубари проводи и по 300 дана годишње. Напросто, како воли да каже, у Ваљево се заљубио на први поглед.

Његове везе са Србијом датирају још од 1972. године, када је у Пироту, код тамошњих мајстора, усавршавао грнчарски занат. Две године касније уписао је постдипломске студије на Академији примењених уметности у Београду, а од 1981. до 1988. редовни је учесник чувене вајарске смотре „Мермер и звуци” у Аранђеловцу. Чувши за његово скулпторско умеће, присећа се Гјус, у Аранђеловцу га је посетио Душан Михајловић, тадашњи председник општине Ваљево, са сарадницима, и договорили су се да за потребе Ваљева исклеше неколико стена белог венчаца.

– Видео сам ја и пре тога многе лепоте по Србији, али када ме Душан одвео на планину Повлен, намах сам се заљубио у ваљевски крај. У селу Лелићу купио сам имање и на њему се спремам да створим своје животно дело, а то ће бити породична кућа у српском стилу. Не само ја, већ и моја супруга и четворо деце сматрају да је, поред Ситарда, Ваљево наш други дом – каже Гјус, с којим смо разговарали без посредства преводиоца. Иначе, његова љубав према нашој земљи има и породичне корене: наиме, Гјусов отац је био један од ретких, ако не и једини Холанђанин који је посетио све православне манастире у Србији и Грчкој.

– А као што каже ваша пословица, ивер не пада далеко од кладе – закључује наш саговорник, који је свом новом завичају даровао три скулптуре. Када је крајем 1989. године у парку код старе зелене пијаце постављено његово дело названо „Зевс осваја Европу”, градоначелнику Ситарда Жаку Тонарду се толико свидело да је од уметника затражио да скоро идентично дело изваја у централном градском парку у том холандском граду.

– Симболика скулптуре „Зевс осваја Европу” сада је више него актуелна, јер Србија одлучно граби ка ЕУ. Што се тиче ваљевског краја, говорим као привредник, он има изванредне потенцијале за производњу хране, првенствено малина, купина и шљива. Додуше, недостаје боља организација и виши ниво прераде, јер од продаје у гајбама и врећама нема зараде. Носиоци тог препорода треба да буду млади образовани људи којих у овом крају заиста има много, али им недостаје специјализација. У Холандији би могли да се најбоље упознају са највишим стандардима када је реч о производњи у стакленим баштама, да схвате шта значи савремено задругарство и да увиде да је производња, пре свега биохране, рудник злата овог дела Србије – каже Гјус, наглашавајући да је спреман да помогне у успостављању тог образовног моста између наше земље и Холандије.

Иначе, мало Ваљеваца зна да је Гјус Рубрук пуне четири године са овдашњим пословним партнерима „месио” хлеб у Градској пекари. Однедавно је у припреми новог посла, такође у млинарству и пекарству, на подручју општине Уб, а обећава да ће све раднике које тамо буде запослио о свом трошку послати на обуку у најбоље млинарске фирме у Холандији.