Ледена богиња Сунца

Од нашег дописника из Москве

Руска престоница је ових дана прави ледени град – не само због температуре ваздуха која се спушта готово до 30 испод нуле, него и бројних ледених скулптура које су испуниле све тргове и паркове.

Као и у многимдругим северним земљама, у Русији је ледена уметност традиција. Сведоци смо да се сваке зиме на главним трговима и излетиштима појављују џиновске ледене скулптуре, али се, изгледа, ове године отишло најдаље. На Поклоној гори, у Парку победе, на површини од око једног хектара, појавио се прави ледени град. Ту су резиденције Деда Мраза и његовог западног пандана Санта Клауса у којима је све ледено:и собе, и намештај и сви детаљи ентеријера. Гости имају прилику да виде и још 20 двораца направљених од великих комада леда, достојних руске историјске традиције. На изградњу тог „чудо града” отишло је око 500тона леда и снега а саградили су га уметници, чланови Галерије ледених скулптурау Москви. Ту се свакодневно, од 25. децембра, па до после Православне нове године, одржавају новогодишње и божићне представе, изложбе на којима се продају предмети руске народне уметности.Посетиоци се могу провозати и „руском тројком”, саоницама у које су упрегнута по три коња или јелена. За све заинтересоване ради и „Пошта Деда Мраза” која брзо може да достави писмо у било који крај света.

У оквиру фестивала „Руска зима”, направљено је и два метра високо ледено звоно на Тргу револуције у самом центру града, као и реплика „цара-топа” који стоји у Кремљу. Ту се може видети и монета од једне рубље пречника метар и по, тешка 150 килограма.

На фестивалу су се, поред ледених скулптура, појавилеи композиције које „причају” старе руске бајке, стварајући тако атмосферу „чаробне зимске баште”. Ту се одржавају такмичења деце у прављењу ледених скулптура, а у жирију су најпознатији уметници тог жанра који заправо уче децу овој традиционалној уметности.

(/slika2)У Москви се ових дана одржава и традиционални леденифестивал „Вјуговеј” (назив потиче од речи мећава), који се ове године, због обележавања педесетогодишњице космонаутике, зове „Космичка одисеја”. Ледени космонаути и космички бродови распоредили су се по парку Меморијалног музеја космонаутике на око 500 квадратних метара. Ту су реплике легендарних космичких бродова „Восток” и „Сојуз”, осам метара висока стела са ликом Јурија Гагарина, скулптуре Валентине Терјешкове, Алексеја Леонова и Георгија Гречка...па летећи тањири, загонетни НЛО, фантастични становници космоса – хуманоиди. На све те фантазије уметници су потрошили више од три хиљаде комада леда.

Сергеј Заплатин, светски шампион у прављењу ледених скулптура, каже да је најтеже било направити васионске бродове. Сваки од њих висок је више од пет метара и представљало је прави подвиг одредити како да он стоји, да се не би догодило да их, због непредвидивог московског времена, ветар и олуја сруше на посетиоце.

Сергеј Корољков направио је скулптуру девојке, богиње Сунца,и Месец. Девојка у рукама држи Сунце. „Педантност и тачност суовде најважније. Лед не трпи нагле покрете, можеш, ако хоћеш и пеглом да га пеглаш, али не смеш јако да га удариш. Само ако си пажљив, ледене скулптуре оживљавају”. А његова богиња Сунца, осветљена жутим светлом, просто плеше и блиста на зимском сунцу.

Ледене фантазије и јунаци руских бајки „окупирали су” Пушкински и Тагански трг, Саборни трг у Кремљу, велики изложбени центар, парк Горког, Централни парк руске армије, Васиљевску падину на Црвеном тргу, Зоолошки врт и многа друга места у граду.

Уметници Татјана и Андреј Горбатјук понудили су, први пут, Московљанима нову врсту уметности названу „Ледена оптика”. УМузеју савремене уметности они замрзавају фотографије а онда их поново преносе на филм, претварајући их тако у нешто сасвим друго. „Лед,кажу, у тим ситуацијама постаје симболична шифра и револуционарно уметничко решење. Фотографија у леду је и новаторски стваралачки метод и концептуални поступак”.

Ови познати уметници први пут су објединили лед и фотографију. То су, истичу они, „две средине способне да сачувају суштину ствари које су „ухватили”. Лед је окамењена вода, генетско памћење, складиште чисте информације. Фотографија је снимљени, непоновљиви тренутак стварности. Спојени, они представљају нову оптику, другачију меру простора”. Замрзнута фотографија се види различито, зависно од тога под којим се углом посматра. „То је друга слика живог, као да је пред нама живи уметник, живи цвет, живи Маљевич, на крају крајева”.