Идејама против правила тржишта

Дрвенград, Meћавник – Последњи сати 3. Кустендорф филмског и музичког фестивала протекли су у пројекцији последњег филма Џима Џармуша „Границе контроле” и радионици коју је одржала Џармушева супруга Сара Драјвер, филмска ауторка, продуценткиња и чланица жирија.

Студенти којима је Кустендорф посвећен, били су знатижељни да чују филмско искуство Драјверове, али и савете несебичног старијег и искуснијег колеге Емира Кустурице како да остану доследни себи, својим идејама, трагању за стилом и ауторском филму.

– Без обзира на уметничке утицаје и оно што науче на студијама, за младе ауторе пресудно је како ће се изборити са линијом која раздваја ауторски и комерцијални филм. Важно је да буду искрени, да остану верни ономе што верују да је филм. Моја генерација се борила против опресивног режима, а они данас имају већих проблема, јер је против њих захтев комерцијалности – упозорио је Кустурица.

Оснивач Кустендорфа је поручио да млади аутори морају да се „боре за своје идеје у ситуацији када правила тржишта ’убијају’ мале приче”.

– Најважније је да ли имате идеју или не, али је потребна и снага да изађете накрај са продуцентима. Они који дају паре постављају захтеве у вези са садржајем, глумцима, роковима, без обзира колико је прича паметна, поетична или деликатна. Будите свесни да данас успех, а не квалитет, одређује живот једног филма – упозорио је студенте домаћин и оснивач Кустендорфа.

Кустурица је констатовао да је већ дуже време фокус у области филма померен, додајући да су раније митолошка места попут Кана и Венеције била усмерена на ауторе, а сада на производ.

Професор Кустурица је на својој мастер класи поручио студентима да буду аналитични и страствени у будућим филмовима и спремни да трагају за личним стилом.

– Најзначајније ми је било Кустуричино размишљање о односу дијалога и тишине у филму – коментарише после Кустуричиног предавања за „Политику” Михал Брезис, ауторка филма „Изгубљени рај” о забрањеној љубави Јеврејина и муслиманке, чије је дело врло погодно за анализу односа ове две важне компоненте филма.

Редитељка Брезис, која је за овај кратки играни филм већ освојила неколико награда, додаје да ће 3. Кустендорф памтити по познанству са Елијом Сулејманом, редитељем филма „Време које преостаје” са којим се, како каже, упустила у „креативно жучну расправу” о естетици у модерном европском филму.

Огњен Главонић, један од два српска представника у главном програму фестивала, истиче да је овогодишња селекција јача него прошлогодишња, и да су биоскопске пројекције толико посећене да често нема места где да се стоји, а камоли седи.

– Кустендорф фестивал пружа могућност да српске филмове прикажемо пред колегама из целог света, упоредимо их, и разменимо искуства. Уживао сам на радионицама Маржан Сатрапи и Фатиха Акина, јер су искрено и без мистификације говорили о проблемима које су имали током реализације својих филмова – каже Главонић, и додаје да му је Џони Деп деловао као „његов вршњак, а не као 47-годишња холивудска звезда”.

И. Аранђеловић

-------------------------------------------------

Велико интересовање страних медија за Кустендорф

Поред великог интересовања домаћих медија за дешавања на 3. Кустендорфу, многе стране медијске куће редовно извештавају о збивањима на фестивалу у Дрвенграду. Према подацима организатора, између осталих, на фестивалу су акредитовани новинари „Гардијана”, „Варајетија”, ТВ ОРФ из Аустрије и представници компанија Euronews, RAI, Screen International, El Mundo, La Republica и Berliner Zeitung...

И. А.

-------------------------------------------------

Чаролија апсурда

Студентски филмови: „Изгубљени рај”, „Кратки пут” и „Пулс”

Дрвенград, Мећавник – У последња два такмичарска дана 3. Кустендорф фестивала са лакоћом су се издвојила још три студентска филма, међу којима је француско-израелски „Изгубљени рај” Михал Брезис и Одед Бинун, један од најзрелијих фестивалских фаворита.

Пошавши од премисе да су људи једнаки и равноправни једино уколико су голи пред Богом, Брезисова и Бинунова граде филм који осваја гледаоца чаролијом апсурда и дубоком хуманошћу. Мушкарац и жена размењују нежности у јефтиној хотелској соби, воде љубав. Размењују и погледе какви постоје само код људи који се искрено и снажно воле. Након тога, док се облаче, сва идила престаје. Прекида се снажно, попут ударца у стомак. Јер, она ставља чадор преко своје раскошне црне косе, а он облачи своје типично хасидско одело. Љубав између Палестинке и Израелца. Забрањена и тајна, а могућа, и изврсно приказана у овом десетоминутном филму.

(/slika2)На апсурду и парадоксу гради и свој духовити шеснаестоминутни филм „Кратки пут”, белгијски студент Жан-Мишел Вовк. Ово је смешна хроника догађања у Европској унији данашњице, комична одисеја албанске петочлане репрезентације у куглању, са најављеном катастрофом. Суочивши своје „неевропејце” са типичним бирократизованим „европејцима”, Вовк гради узбудљив филм, стилски опредељен и конзистентан и врло добро снимљен.

Сав од хумора и пародије саграђен је и други српски студентски филм који се ове године такмичи на фестивалу. „Пулс” Панчевца Дамира Романова (студент београдског ФДУ), веома је успела пародија на поджанр „вампирског филма”, али и једна од најсимпатичнијих посвета балканским (самохраним) мајкама, икада виђена на овим просторима. Прича о докторки Мари, вампирици која се са свим могућим тешкоћама носи са својим тинејџерским, бунтовним сином, кријући његове злочине, а волећи га несебично и пожртвовано, написана је чврсто и са пуно духа. Глумачка игра је неодољива, Весна Тривалић у улози мајке је генијална. Дамиру Романову једино остаје да још мало обрати пажњу на занатске финесе, па да сигурније настави путем који је одабрао.

Дубравка Лакић