Трезори ретро и шик гардеробе

Бунда, хаљина или кошуља, сако, панталоне са етикетама најпознатијих светских марки. Папрено скупа комбинација из колекција „Версаче”, „Јоп”, „Гучи”, „Дона Каран”, „Келвин Клајн” са насловница престижних модних магазина – за само неколико хиљада динара. Звучи као јефтин маркетинг. Али, није реч о превазиђеном начину рекламирања, већ о свакодневици све више суграђанки, а све чешће и суграђана.

Секнд хенд продавнице, у којима се нуди половна гардероба, популарне почетком деведесетих, враћају се на велика врата. Привлаче све више купаца. Премда су их одавно прогласили клинички мртвим, нису позатваране. Стални купци су их одржали у животу. А због редовне клијентеле нису угашени ни готово заборављени комисиони.

Затишје куповине робе из друге руке условила је појава разних „лоу кост” бутика који су „запленили” пажњу потрошача. Ролке, мајице, фармерке, патике, али и технику, чак и храну, тада су многи почели да купују на популарним бувљацима. Суграђани су облачили јефтину гардеробу са тезге, а наводно из Турске.

После процвата бувљих пијаца стигли су Кинези. Инвазија лошег квалитета по одличним ценама. Потрошачи су се одмах преоријентисали. Најпре у малим кинеским радњама, а онда и у највећем тржном центру кинеске робе у граду. Постао је стециште купохоличара са плићим џепом, али и свих других. Обућа и одећа увек чудног мириса и ниске цене уселила се тада у ормаре многих Београђана.

Да ли због кризе или засићења, интересовање за крпице у азијским бутицима опало је појавом трговине „све за сто динара”. На сваком ћошку никле су продавнице са разним стварима „од 100, 300, 500 до 2.500 динара”. За 10, 20 евра било је могуће обући се од главе до пете, додуше у синтетичке креације незнаног порекла. Сва ова трговинска обличја и даље живе, али престоничка трговина „на јефтино” враћа се коренима.

Ко има стрпљења и зна где да тражи може да пронађе маркирану, несвакидашњу, такозвану тренди и ретро гардеробу, пропратне детаље и више од тога за мање новца.

– Сукњу „Фишбоун”, кошуљу „Некст”, панталоне „Дона Каран” и сомотске „Мис сиксти” купила сам за 2.050 динара. Толико бих платила само кошуљу да сам пазарила нову на снижењу – не либи се Верица Ивановић да ствари које је одабрала извади из кесе и покаже репортерима „Политике”. Не крије да се радо облачи и у секнд хенду. У домаћим радњама овог типа најчешће пазари бунде за 900 до 2.000 динара, а у страним брендиране хаљине не плаћа више од 40 евра.

– Од детињства ми не смета да носим туђу гардеробу. Наслеђивала сам ствари од старије сестре. Све што видите на мени купила сам из друге руке, осим чизама. Не штедим на обући, а бирам домаће креаторе и најрадије носим ципеле Данијеле Бишкуп. Куповина ношених ствари није срамота, већ сналажљивост. То у свету није ништа чудно. Када ме другарице, одушевљене мојим изгледом, упитају где сам „ископала” комбинацију од „милион долара”, потврде да сам паметно уложила новац. Убеђене су да сам у аутфит уложила три товара блага, и не трудим се да их разуверим. А гардероба је као нова. Не размишљам којим путем стиже до рафова и што год купим у секнд хенду прво умочим у дезинфекциони раствор, чак и када налетим на необучену гардеробу са оригиналном етикетом произвођача – прича Верица.

У истој радњи с оне стране реда збијених џемпера и блуза насумично окачених по боји, величини, бренду, а уредно сложених по цени женски глас добацује: „Није тачно да се у секнд хенду увек може избунарити неодољива гардероба по фантастичној цени”.

Размакнувши офингере, кроз параван изношене робе „изронила” је упадљиво шарено одевена девојка, иначе водитељка на једној приватној телевизији.

– Обожавам торбе јарких боја и несвакидашњих облика и дезена, огрлице, ешарпе, капе и шешире. Задовољство понекад платим невероватно мало, међутим није сва роба толико јефтина. Што мени западне за око углавном је маркирано, најскупље и верујем уникат. Не верујем да бих ишта од тога могла приуштити по пуној цени. Шопинг ми много олакшава то што сам се као редован купац зближила са продавцима у секнд хенду. Јављају ми кад стиже нова роба, препознају гардеробу по мом укусу и остављају ми је са стране – задовољна је водитељка.

По препоруци стари купци и доводе нове. Док су трговци због кризе протекле године бележили минусе, а поједини власници продавница маркиране гардеробе се спремали за затварање, бизнис са продајом коришћене гардеробе један је од малобројних који из године у годину бележи раст.

– Нема званичних, нити прецизних података о томе колико има секнд хенд радњи на територији града, али процењује се да их у престоници има између 30 или 40 – кажу дистрибутери половне гардеробе.

Колико се гардеробе прода на тржишту „друге руке” тешко је утврдити. Увозници претпостављају да годишње више од стотину тона секнд хенд робе стигне у нашу земљу. Сваки купац се пита одакле долази таква одећа.

– Гардероба стиже право из ормара имућних житеља западне Европе који, када прође сезона, желе да се отарасе „изношене”. Очуване панталоне, кошуље, сакои, сукње, хаљине и обућа заврше у кутијама и џаковима које добростојећи остављају поред својих кућа или контејнера – кажу увозници.

Запослени у фирмама које набављају и препродају ту гардеробу то знају. Обилазе таква места, често и куцају на врата богаташа и прикупљају, а понекад и купују такву робу. Она се сортира, препакује, опере и стиже до наших увозника.

– Коришћену одећу углавном набављамо из Немачке, Холандије и Енглеске. Цена робе креће се од два до 16 евра по килограму, а протекле године увезли смо око 36 тона – кажу у фирми „Еврошоп” из Сенте, једном од наших већих предузећа за увоз половне гардеробе.

Не крију да се ношена гардероба царини 30 одсто и наглашавају да нема бојазни од евентуалног преношења кожних болести при испробавању.

– Гардероба не може да се увезе без документа који доказује да је дезинфикована – тврде у предузећу „Еврошоп”.

Миленија Симић –Стефан Деспотовић

----------------------------------------------------

Еколошка куповина

Љубитељи бунди од нерца, шалова направљених од крзна лисице или зеца са све шапама – које, верује се, доносе срећу у ери заштите животиња и животне средине – скупоцене комаде могу јефтино пронаћи баш у секнд хенд радњама. Куповина „с колена на колено” слови за најекономичнију и еколошку.