Музеј под отвореним небом

Прокупље – Брдо Хисар крај Прокупља прави је археолошки парк и велики музеј под отвореним небом. На његовом врху су остаци старога града, о којем легенда казује да је ту столовао Југ Богдан, са својим синовима. У подножју су две старе цркве и, недавно откривене, монументалне римске терме.

Црква Светог Прокопија, која потиче с краја 9. века и у којој се служба обавља и данас, чува мошти двају светаца: светог Прокопија и светог Ђорђа. По првоме је и град добио име, када су око 1386. године мошти овог ранохришћанског светитеља пренете овамо из Ниша. До тада се, како се претпоставља, данашње Прокупље звало – Топлица, према истоименој реци која га опасује.

Цркви, која је иначе била тробродна, дограђен је још по један брод са севера и југа. У јужном броду похрањене су свечеве мошти, а затим су врата ка њима била зазидана. Споља, црква је задржала изглед као да има три брода.

О храму Светог Прокопија релативно се мало зна. Археолози су тек 1987. године истражили само део олтара, а скоро ће пола века од када је свештеник Тихомир С. Танасијевић написао књигу о њему. Отуда радује што се ових дана појавила књига „Црква светог великомученика Прокопија у Прокупљу“. Иако обимом невелика, она доноси низ мало познатих сазнања о овој јединственој црквеној грађевини, али и о Латинској цркви, римским термама откривеним у порти и другим историјским догађањима. На овом послу срећно су се удружили археолог Мирослава Јоцић и протојереј Лазар Бараћ, намесник топлички.

Књига нам окрива да је на месту данашњег храма Светог Прокопија била црква још у 4. веку. Од фресака очуване су само оне у куполи наоса, међу којима је и лик једног свеца са чалмом на глави, што се не среће у православним црквама. Остаци фресака, откривени испод прекречених зидова, потичу из 11. до 14. века, док су очуване најстарије иконе с краја 17. века. Међу њима је и једна донета из Јерусалима, коју је цркви даровао извесни Данило Илић 1879. године.

Овде се чувају и делови моштију светог Ђорђа. Њих је у ковчежићу из Сјенице донео Саво Пешић, који се, по ослобођењу Топлице од Турака, доселио у село Претрешњу, а његов син Миле их је 1880. године предао цркви у Прокупљу. Било је покушаја да се сагради и црква у којој би се ове мошти чувале, али је све остало само на додели локације.

Храм Светог Прокопија је 9. септембра 1934. године обележио хиљадугодишњицу трајања. Свечаности су присуствовали тадашњи патријарх Варнава и краљ Александар Карађорђевић.

У књизи је детаљно описана и Југ Богданова црква, сазидана у 14. веку на темељима претходна два храма: римског из 1. до 2. века и византијског из 5. до 6. века. Њу зову и Латинска, јер је у 16. или 17. веку служила Дубровчанима који су овде имали колонију.