На Западу се кафа брзо испија

Ја сам Мирјана. Седим за столом. Попила сам гутљај кафе из шољице. Потом сам додала млеко. Узела сам кутију цигарета и запалила једну...

Слика је са којом почиње представа „Драма о Мирјани и овима око ње” чија премијера ће бити изведена сутра увече у 20.30 часова у Југословенском драмском позоришту, на сцени Театра „Бојан Ступица”. Реч је о праизведби драме младог хрватског аутора Ивора Мартинића, коју је режирала Ива Милошевић. Глумачку екипу чине: Мирјана Карановић, Јелена Петровић, Бранка Петрић, Марко Баћовић, Анђелика Симић, Феђа Стојановић, Цвијета Месић и Бојан Лазаров. Непосредно после београдске премијере „Драма о Мирјани и овима око ње” биће постављена у Љубљани.

Ивор Мартинић је апсолвент на Одсеку драматургије Академије драмских уметности у Загребу. Његови текстови су до сада преведени на француски, енглески, шпански, норвешки и словеначки. За драму „Једноставно: (несретни)” Мартинић је 2005. године награђен трећом наградом „Марин Држић”. Аутор је радио-драма „Прошлост”, „Повратак” и „Без наслова”.

– Заинтригирала ме је ситуација, атмосфера, слика тишине, тренутак који жена, која ради тежак посао и која има породицу, одвоји за предах уз кафу који је ритуал још само код нас. У западним земљама на жалост кафа се брзо испија. Толико се брзо живи да тих тренутака више нема. Био ми је важан и занимљив тај чин успостављања комуникације Мирјане која је коначно пронашла време да буде сама са собом и својим мислима. Када може да размисли о себи, јер је, иначе, растрзана између свих тих људи и ситуација у којима се свакодневно налази, каже Мартинић и додаје:

– Када сам дошао до те слике, наметнуло се питање кога та Мирјана може да има. Ту се створила мајка, кћерка... Али и ко су људи који мене окружују? Шта сам ја у односу на њих?

Ивор Мартинић ових дана борави у Београду. Пожелео је да лично ослушне реакције београдска публике на премијери свог комада „Драма о Мирјани и овима око ње”. ЈДП је у својој едицији „Arsdramatica” објавио Мартинићев текст „Драма о Мирјани и овима око ње” заједно са делом „Овде пише наслов драме о Анти”. Свој текст млади хрватски аутор је, сазнајемо, у јуну прошле године поштом послао у Југословенско драмско позориште.

– Повратна информација је врло брзо стигла. Из управе ЈДП-а су ме позвали и казали ми да ускоро почињу да раде мој нови комад. Било је то за мене огромно изненађење. ЈДП је моја велика жеља. Бити присутан као аутор у Србији, уопште је јако важно. Менталитет је сличан. Битна чињеница за писца јесте и та да не зависим од преводиоца, поготово што сам писац малих језика. Млади драмски писци у Хрватској су на маргини. Позоришта ретко запошљавају драматурге који би могли да читају комаде разних аутор. Дакле, као писац не можете ништа да очекујете, пишете само за себе. Своје текстове сигурно не бих слао у друге земље да сам задовољан како ме третирају у Хрватској, наглашава наш саговорник.

Ивор Мартинић прати, како каже, рад својих колега у Србији. Редовно чита вести са сајта „Нове драме”, као и позоришне часописе из Србије.

– Србија је ретка земља која је успела да направи праву драмску звезду. Једна од пет истинских драмских величина садашњице сигурно је Биљана Србљановић, чији комади се радо играју у Загребу. На жалост ту престаје хрватско знање о српској драматургији. Питање је да ли би се и њени комади изводили да није незаобилазна чињеница европске модерне драматургије. У Хрватској постоји зазор од свих, чак и домаћих нових текстова. Један сам од најмлађих добитника награде „Марин Држић” чији сам лауреат из 2005. године. Да бих дошао на сцену хрватског позоришта требало је да прођу чак четири године, каже на крају разговора Ивор Мартинић.