Српски радници на мукама

Љубљана, 19.  фебруара – Четрнаесточасовни радни дан на грађевинским скелама, по снегу, мећави и мразу, ноћу, за 250 евра месечно и ни „с” од социјалне сигурности, тако гласи, укратко, опис „типичног радног дана радника странца из Србије и БиХ који у Словенији ради на неком од градилишта”. Упозорење су лансирали грански синдикати са Савезом слободних синдиката Словеније (СССС) на челу.

СССС упозорава да су најлошији услови рада (по сезонске раднике из Србије и Босне) на градилишту стадиона Стожице у Љубљани. Обећање да ће Љубљана до јуна 2010. године добити нов стадион донело је бизнисмену Зорану Јанковићу победу на последњим изборима за градоначелника.

Пошто је лане пропао договор са Мирославом Мишковићем јер није „легла” друга рата за највећи „Делта сити” на Балкану, Јанковић је пронашао нове инвеститоре за Стожице, али је градња грдно каснила будући да се ближе нови локални избори. Зато се ради убрзано, под, тврде домаћи синдикалисти, нељудским условима. Радници на градилишту Стожице не усуђују се, кажу, у страху од предрадника, да говоре о условима под којима раде, али зато се не устеже да о њиховим мукама проговори радник из Аустрије. Он управља краном и каже да је срамота што зидари из Србије зарађују, како је сазнао из разговора с њима, само два–три евра на сат, од чега им око 150 евра месечно оде на смештај у такозваном дому за самце, тачније за један од четири кревета у некомфорној собици величине 10 квадратних метара. Није неуобичајено, сазнајемо, ни да у „смештају” нестане струје и топле воде.

Аустријски радници зарађују на истом послу и до пет пута више (8–10 евра), а смештени су у хотелу. Локална ПОП ТВ је откриће о условима под којима раде радници по словеначким градилиштима прокоментарисала питањем „да ли се враћамо робовласништву?”, уз напомену да јесте глобална финансијска криза и у Словенији највише погодила грађевинарство, али да није у реду што терет кризе носе – радници.

Словенија је прошле године издала 80.000 радних дозвола за раднике странце; од тога је половина дозвола отишла на раднике из Босне, а остатак углавном на оне из Хрватске и Србије. Радници који су се трбухом за крухом запутили пут Словеније пронашли су „ноћну мору, уместо бољег живота”, коментаришу услове на домаћим градилиштима синдикални повереници СССС. Већина радника нема никакву социјалну сигурност, раде за надницу која је нижа од овде минималне, прековремени рад им није плаћен. Не штити их нико, а синдикалисти објашњавају да је то зато јер у „Словенији нема прописа који би уредили настањење печалбара”.

Услови рада су, такође, под знаком питања, јер „послодавци од заштитних средстава ’познају’ само кацигу”. Разлог што се радници боје разговора са новинарима јесте што је то „најкраћи пут за отказ и шут-карту у завичај”. Зато ћутке раде „дан и ноћ” јер је рок за изградњу стадиона немогућ.

„Реално би било да здање завршимо за годину дана, а сада нам диктирају да све завршимо за свега неколико месеци”, каже један од радника и брзо узмиче пред упитним погледом предрадника. Стручни сарадник СССС Горан Лукич за незавидан положај у коме су се радници нашли окривљује „лош међудржавни споразум”. Споразум је одличан за послодавце у Словенији јер радној снази „с југа” не гарантује никакву сигурност, пошто за пријаву у евиденцију незапослених или за новчану социјалну помоћ у случају губитка посла подносилац мора имати стални боравак у Словенији. Што са сезонским радницима из Босне и Србије није случај.

СССС позива администрацију у Љубљани да уреди статус радника миграната из других земаља, уместо што их „у доба кризе бацамо као потрошни материјал назад, у матичну државу”. Упозоравају и на неприхватљиву праксу да послодавци од страних радника све чешће захтевају да потпишу празан папир или уговор којим се одричу основних права: отпремнине, годишњег одмора, регреса, паузе током радног дана или радне седмице, па чак и средстава која су нужна за заштиту на раду...

Оскар Комац, секретар синдиката радника у грађевини, као типичан пример рада у немогућим условима наводи стадион Стожице. „Објекат ће једном бити понос Љубљане и Љубљанчана. А биће, заправо, споменик згажених основних права људи који су га градили дан и ноћ, по снегу и мразу, за плату недостојну човека.”

Светлана Васовић-Мекина

---------------------------------------------------

Јанковић „није обавештен”

Градоначелник Зоран Јанковић од приватног партнера у пројекту изградње стадиона (предузеће ГРЕП) очекује и захтева извођење радова у складу са законом, речено је  „Политици” у кабинету градоначелника Јанковића. Градоначелник Љубљане тврди за наш лист да није обавештен о „тешкоћама” радника из Србије и Босне на градилишту у Стожицама, изузев из медија. Уједно жели да „захвали радницима којих је на градилишту (Стожице) сваког дана око 1.200”, и додаје да „верује да су извођачи радова – Градис група Г, Енергоплан и Приморје – најбоље координисана екипа, надалеко”.