Црква и јавност

У последње време, не прође ниједан дан а да тема у медијима није СПЦ: разрешење владике Артемија, финансијско пословање оца Симеона, ревизија у Храму Светог Саве, најаве да је све то само почетак довођења епархија у ред... Није нека новина да јавност претреса слабе тачке СПЦ, али многи су остали помало изненађени чињеницом да је међу првим одлукама Синода са новим патријархом на челу била та да се један епископ позове на канонску одговорност пред Сабором. Није он једини: црквени суд и рашчињавање помињу званични црквени кругови и када говоре о неким монасима Епархије рашко-призренске. Почела су, онда, и незванична шушкања да ће се и неки други епископи наћи на удару, да је време да почну да се полажу рачуни, а редовна контрола финансија у Храму Светог Саве одмах је у медијима добила облик „нађене нове неправилности у финансијском пословању“.

Иако је већину ових питања покренула сама СПЦ, па и обавестила о њима јавност, накратко отворена врата брзо су затворена за детаљније информације. Питања су болна, али не може се више од њих побећи. Она траже бројне одговоре, а новинари су углавном упућени на саопштења и на неколико владика који повремено желе да дају изјаве и који би се могли набројати на прсте једне руке,. Ту су, наравно, и незванични саговорници: ако их знате и ако су расположени да вам нешто кажу, с тим што морате да рачунате на то да њихова сазнања можда и нису тачна.

Треба разумети да није лако носити се са огромним медијским интересовањем – за патријархову конференцију, на пример, акредитовало се више од 80 новинара. Не треба заборављати ни да су владике монаси, а не републички посланици, као и да се Црква у медијима обично више прозива него што се позива на разговор. Али треба знати да ће, ако саопштите да постоје проблематичне трансакције у једној епархији, или ако су се монаси потукли испред манастира, медији истог дана извештавати о томе, а уколико не објасните јавности о чему се тачно ради, већ сутрадан свако ће имати своју верзију и своје тумачење догађаја.

Из ћутања црквених великодостојника, који су најпозванији да говоре о пословима Цркве, проистећи ће незваничне информације безимених саговорника, нагађања која могу да прерасту у клевете, али и то да се црквеним пословима у јавности баве сви – а најмање архијереји и клер.

Црква је показала спремност да после вишегодишње летаргије почисти своје двориште. Зато је нормално да на питања о свом овоземаљском животу даје одговоре и себи, својим органима, али и мирјанима. Нови патријарх је показао храброст и мудрост да решава проблеме који су дуго гурани под тепих. Од тог посла и СПЦ и друштво могу да имају само користи, чак и ако пред јавност буду изнете ствари које ће показивати да су и епископи људи да и они могу да греше као и сваки други човек.