Crkva i javnost

U poslednje vreme, ne prođe nijedan dan a da tema u medijima nije SPC: razrešenje vladike Artemija, finansijsko poslovanje oca Simeona, revizija u Hramu Svetog Save, najave da je sve to samo početak dovođenja eparhija u red... Nije neka novina da javnost pretresa slabe tačke SPC, ali mnogi su ostali pomalo iznenađeni činjenicom da je među prvim odlukama Sinoda sa novim patrijarhom na čelu bila ta da se jedan episkop pozove na kanonsku odgovornost pred Saborom. Nije on jedini: crkveni sud i raščinjavanje pominju zvanični crkveni krugovi i kada govore o nekim monasima Eparhije raško-prizrenske. Počela su, onda, i nezvanična šuškanja da će se i neki drugi episkopi naći na udaru, da je vreme da počnu da se polažu računi, a redovna kontrola finansija u Hramu Svetog Save odmah je u medijima dobila oblik „nađene nove nepravilnosti u finansijskom poslovanju“.

Iako je većinu ovih pitanja pokrenula sama SPC, pa i obavestila o njima javnost, nakratko otvorena vrata brzo su zatvorena za detaljnije informacije. Pitanja su bolna, ali ne može se više od njih pobeći. Ona traže brojne odgovore, a novinari su uglavnom upućeni na saopštenja i na nekoliko vladika koji povremeno žele da daju izjave i koji bi se mogli nabrojati na prste jedne ruke,. Tu su, naravno, i nezvanični sagovornici: ako ih znate i ako su raspoloženi da vam nešto kažu, s tim što morate da računate na to da njihova saznanja možda i nisu tačna.

Treba razumeti da nije lako nositi se sa ogromnim medijskim interesovanjem – za patrijarhovu konferenciju, na primer, akreditovalo se više od 80 novinara. Ne treba zaboravljati ni da su vladike monasi, a ne republički poslanici, kao i da se Crkva u medijima obično više proziva nego što se poziva na razgovor. Ali treba znati da će, ako saopštite da postoje problematične transakcije u jednoj eparhiji, ili ako su se monasi potukli ispred manastira, mediji istog dana izveštavati o tome, a ukoliko ne objasnite javnosti o čemu se tačno radi, već sutradan svako će imati svoju verziju i svoje tumačenje događaja.

Iz ćutanja crkvenih velikodostojnika, koji su najpozvaniji da govore o poslovima Crkve, proisteći će nezvanične informacije bezimenih sagovornika, nagađanja koja mogu da prerastu u klevete, ali i to da se crkvenim poslovima u javnosti bave svi – a najmanje arhijereji i kler.

Crkva je pokazala spremnost da posle višegodišnje letargije počisti svoje dvorište. Zato je normalno da na pitanja o svom ovozemaljskom životu daje odgovore i sebi, svojim organima, ali i mirjanima. Novi patrijarh je pokazao hrabrost i mudrost da rešava probleme koji su dugo gurani pod tepih. Od tog posla i SPC i društvo mogu da imaju samo koristi, čak i ako pred javnost budu iznete stvari koje će pokazivati da su i episkopi ljudi da i oni mogu da greše kao i svaki drugi čovek.