Више од политике

НОВИ САД – Председник Извршног већа АП Војводине Бојан Пајтић, приликом јучерашње посете Пољопривредном добру "Планта" у Футогу, након два отворена писма премијеру Војиславу Коштуници, јуче је најавио да ће војвођански сељаци због неоправдано ниске цене пшенице, након што хлебно жито сместе у своје амбаре и силосе, организовати блокаду путева, али да ће посегнути и за другим законским средствима у циљу заштите својих права. Он је рекао да је таква сазнања стекао од пољопривредних произвођача, њихових удружења и задруга.

При томе је затражио да републичка влада обезбеди помоћ сељацима у износу од 5.000 динара по хектару обрадиве површине, јер се, како је нагласио, само тада може говорити о слободном тржишту.

"Ако се позивамо на европске стандарде, треба и да их се и придржавамо. А европски стандард је директно давање од државе новчане помоћи сељаку у износу од 150 до 300 евра по хектару обрадиве површине. Дакле, то је пракса у ЕУ и суседним земљама и због тога ми очекујемо да и наша влада испуни минимум: да сељацима омогући само трећину оног што се минимално даје у другим државама. Знамо да је 30 милијарди динара суфицит у републичком буџету. Од чега је тај суфицит? Од сељака, пре свих, и од оно мало производње што је преостало у овој земљи", образложио је Пајтић захтев упућен Влади Србије.

Он је указао да је уместо 320.000 хектара, колико је било планирано, у Војводини пшеницом засејано свега 270.000 хектара, што најављује могућност знатног увоза пшенице.

"Тражимо да се нашем сељаку помогне као што све земље на овом континенту помажу своје пољопривреднике, јер наша држава не даје директне субвенције по хектару. Зато наш паор не може да конкурише пољопривредницима у другим државама. С најављеним ценама пшенице наш сељак иде директно у губитак. Посебно је жалосно што се иста ситуација понавља сваке године и да морамо да се боримо за оно што је елементарно право сељака у Европи. Без помоћи државе, тешко је замислити нову сетву и, уколико је буде, свакако ће бити мања него ове године. Јер, већ ове године је засејано чак 50.000 хектара мање од плана и не видим како стимулисати нашег сељака да поново сеје пшеницу када реално сваке године иде у губитак", изјавио је Пајтић у Футогу.

С. Живковић

--------------------------------------------------------------------------

"Данубијус" плаћа 9,25 динара

НОВИ САД – Новосадски "Данубијус" пшеницу овогодишњег рода плаћаће по основној цени од 9,25 динара за килограм, изјавио је комерцијални директор тог житомлинског предузећа Ђорђе Миодраговић.

То је цена без ПДВ-а и иста је за све произвођаче, с тим што ће задруге добити додатних пет одсто за организовање производње, као и плаћен превоз пшенице до силоса, објаснио је Миодраговић и напоменуо да земљорадничке задруге чине највећи део "Данубијусових" добављача хлебног жита.

У једној од највећих домаћих житомлинских фирми, која од ове године послује у саставу београдске компаније "Делта", истакли су да су цену за пшеницу новог рода одредили искључиво на основу понуде и тражње на тржишту и да на то нису утицале никакве препоруке "Житовојводине" или било кога другог.

Удружење "Житовојводина", које обухвата 12 житомлинских организација у Војводини, уочи жетве је препоручило својим чланицама да пшеницу овогодишњег рода плаћају по девет динара за килограм, плус ПДВ.

(Танјуг)

--------------------------------------------------------------------------

Живков: Наш циљ је производња

Министар пољопривреде Горан Живков и јуче је остао при ставу да мера директног стимулисања пољопривредника давањем субвенција по хектару обрадивог земљишта у овом тренутку није добра за пољопривреду и ратаре. Највећу корист имали би власници земље којима пољопривреда није примарно занимање. Чак трећина средстава за ту намену из аграрног буџета прелила би се ван пољопривреде.

На подсећање да и Хрвати имају давања по хектару, Живков каже да је таква аграрна политика била чак погубна за њихову пољопривреду. Увођењем плаћања по хектару стала је трговина земљиштем, јер су власници, који не живе од пољопривреде, добили додатни извор прихода, а цена земље је повећана. Тиме је смањена конкурентност целе пољопривреде тако да они имају погоршање биланса спољнотрговинске размене пољопривредних производа. Од 2001. године, када су имали 250 милиона долара минуса, лане су стигли на 800 милиона долара дефицита. Супротно њима, ми смо од 250 милиона долара негативног спољнотрговинског биланса дошли до 250 милиона долара позитивног.
– Увођењем директних плаћања спречио би се развој тржишта земљишта и оно би драстично поскупело. Сем тога, све друге мере аграрне политике морале би да се укину, јер за њих не би било пара – рекао је министар пољопривреде.

Осврћући се на систем плаћања по хектару, који постоји у ЕУ, Живков је рекао да се код нас занемарује чињеница да аграрна политика у ЕУ има битно различите циљеве од наше. Тамо су директна плаћања мера којом се ограничава производња, јер не постоји интерес "произведеш више, добијеш више", као код нас.

– Питање једноставно гласи: да ли ћемо сав новац да потрошимо тако што ћемо га расподелити узимањем хектара за мерну јединицу или ћемо наставити са структурним реформама. Мислим да у овом моменту то није добра мера, јер би позитивних ефеката било далеко мање од негативних. Ми желимо да у пољопривреди развијемо тржиште и конкуренцију. Посредно већ дотирамо производњу пшенице, јер дајемо субвенције за гориво, ђубриво, складиштење. Ако бисмо подлегли притисцима и субвенционисали пшеницу по килограму, то би се прелило у џепове млинара, а не произвођача – каже Живков.

Ј. Рабреновић