Матрикс

Најбољи светски мотоциклиста Валентино Роси прославио је у недељу победу у трци за Велику награду Немачке навлачећи дрес италијанске фудбалске репрезентације са бројем 23 уз објашњење да "фешта још траје". Роси је дрес добио на поклон од тренутно најпопуларнијег Италијана – Марка Матерација, званог Матрикс. Против М. М. ФИФА је покренула дисциплински поступак због инцидента у финалу Светског купа пре десет дана, у којем је искључен Зинедин Зидан после ударања главом. Матераци је био централна личност финала у Берлину, а Зидан најбољи играч шампионата. У недељу је и "Фераријев" тим са Матерацијевом мајицом славио победу у аутомобилској трци Формула 1.

Италијани се диче Матриксом, а светски медији углавном расправљају да ли је Зи Зу смео да наседне на провокацију. Зидан није истрпео увреде, а многи данас расправљају о томе шта је са фер-плејом у који се заклињу челници ФИФА. Постоји ли граница коју спортиста не би требало да прекорачи у трци за новцем, трофејима и славом? Да ли су Матераци и Зидан заиста хероји?

Присетимо се Марадониног гола руком у полуфиналу Светског првенства у Мексику 1986. године, против Аргентинцима омражених Енглеза, неколико година после рата за Фокланде. Цео свет је видео да је тај гол постигнут мимо фудбалских правила, али алтерглобалистичка спортска легенда Марадона имао је изванредно лаконско објашњење које је општеприхваћено – да је то била "божја рука". Тако је Марадона постао "бог".

Годину дана раније, Мишел Платини је са осмехом примио пехар за европског фудбалског првака на бриселском Хејселу буквално над лешевима десетина људи. У Немачкој још памте потез Синише Михајловића, који је њиховог Јенса Јеремиса пљунуо директно у уста на званичној утакмици репрезентација. Јеремис је истрпео, није ударио некадашњег југословенског репрезентативца, него га је пријавио судији, па је овај накнадно кажњен новчано и суспензијом.

Прича се да је 1930. године на првом фудбалском првенству света у Монтевидеу домаћи фото-репортер постигао гол за Уругвај који је постао првак.

Клише разбија мало познати израелски фудбалски судија, који је пре неки дан прекинуо утакмицу и уз извињење отишао кући, јер је чуо да је недалеко од његовог стана пала бомба. Својевремено су све спортске утакмице у СФРЈ прекинуте оног часа када је јављено да је умро Јосип Броз.

Дисциплински суд ФИФА вероватно ће казнити Матерација, који у међувремену ужива у светској слави. Претходно су Зидана наградили титулом најбољег фудбалера. Ако су ова двојица национални хероји, какви ли су они којих се треба стидети? И није ли лицемерно расправљати о томе какви су Зиданови живци, и колики је Матерацијев простаклук, а не увидети да је обојицу произвела иста фудбалска култура у којој и тренер и клуб и нација траже од фудбалера да по сваку цену елиминишу противника?