Поскупљења су луксуз

Кад у радњама расте продаја пиринча, а пада продаја кућне хемије – за трговца, без обзира на то што трошкови расту, то не може да буде сигнал за повећање цена. „У маказама смо. Цена нафте и струје расте, евро скаче, док, са друге стране, тражња пада. У тој ситуацији не можемо да подижемо цене, јер скупљу робу нема ко да купи. Приватници себи тај луксуз не могу да дозволе”, поверавао се један престонички трговац.

Ништа боља ситуација није ни у производњи. Према речима Немање Попова, директора „Центропроизвода”, произвођачи хране су у прилично незавидној позицији.

– Док, са једне стране, наши производни трошкови расту, куповна моћ потрошача пада. Нема простора за подизање цена, а то у овој ситуацији не би било ни друштвено одговорно. Зато раст трошкова иде на терет произвођача. То ће бити озбиљан проблем, поготово у ситуацији када многа предузећа имају проблем са неликвидношћу. „Центропроизвод”, на срећу, није своје пословање заснивао на кредитима, зато сад немамо проблем са дуговима. Али у Србији имате презадужена предузећа, која су принуђена да робу дају и испод цене како би се докопала ликвидности – упозорава Попов.

Он саветује предузећима да повећају своју ефикасност тако што ће или регионално повезивати или повећати извоз у региону.

– Тако би се курсни губици пеглали курсним добицима. Нажалост, предузећа ће морати да прибегну и рационализацији, а то је овде прилично непопуларно, јер подразумева смањење броја запослених – навео је Попов.

Изгледа да је криза менаџерима продаје наметнула ново правило пословања: „што јефтиније, то се боље продаје”. Немања Попов објашњава да потрошачи сада најчешће бирају најосновније намирнице, док скупље производе избегавају. Брине га чињеница што је пад тражње и супе из кесице сврстао у „луксузну робу”, док продаја пиринча и додатка јелима расте. Зато се сада у радњама на акцијским попустима, више не налазе технички уређаји, као што је то било пре кризе, већ месо, уље, млеко, воће – практично најосновније животне намирнице.

И Раде Прибићевић, директор корпоративних послова у „Дунав храна групи”, у оквиру које послује неколико млекара, „Бамби-Банат” и „Књаз Милош”, потврђује да се скупљи производи мање продају.

– Пословање буквално одржавају јефтиније и основне животне намирнице. Потрошачи се све чешће одричу луксузније робе. Притисак на произвођачима је велики, а ни говора нема о повећању цена у оваквој ситуацији. На млеко, на пример, нама као прерађивачима, марже су врло мале и крећу се око два, три одсто. У тако тесном оквиру врло је тешко наћи простор за уштеду. Излаз из ове ситуације мораћемо да тражимо у уштедама, рационализацијом пословања. Знамо да идеје о подизању тражње, односно одмрзавању плата и пензија нису реалне, макроекономски гледано. Већа тражња би могла да буде излаз из кризе, али у овој ситуацији то није реално – уверен је Прибићевић.

Гувернер Радован Јелашић управо је у овој чињеници недавно видео разлог зашто привредници „оплакују” слабљење динара. „Раније су девизни ризик пребацивали на крајњег потрошача, сада они сносе терет курсних разлика, јер је тражња мала”, закључио је први човек Народне банке Србије.

Миладин Ковачевић, заменик директора Републичког завода за статистику, такође, сматра да цене које се слободно формирају у овој ситуацији не могу да расту.

– Без обзира на раст евра и поскупљење енергената, произвођачи и трговци сада не могу трошак да пребаце на крајњег потрошача. Без веће ликвидности и подизања тражње нема решења, јер скупљу робу нико не може да купи. Према томе, цене које се формирају на тржишту, не да не расту, него падају. Наравно да би, економски гледано, раст тражње било добро решење. Али, одакле нама тако дубок џеп да повећамо плате и пензије у другој половини године. Поготово је то немогуће у ситуацији када покривање фискалног дефицита долази на ред. Све је то тачно, може већа тражња да буде спас, али из које кесе, питам се – казао је Ковачевић.

Према подацима Републичког завода за статистику, на храну и пиће одлази 44,4 одсто расположивих средстава у домаћинствима, док су трошкови живота у фебруару 2010. године (у односу на исти месец прошле године) већи за 3,6 одсто. Анкета о радној снази показује да је у октобру прошле године стопа незапослености износила 16,6 одсто, што је 2,6 процената више него пре годину дана. С друге стране, стопа запослености у истом периоду пала је за 4,2 одсто. Да невоља буде већа, смањио се чак и број оних који раде на црно, па је тако у октобру 2008. године у сивој зони ухлебљење налазило 23 одсто радно способног становништва, док је минулог октобра на црно радило 20,6 одсто неформално запослених.

А. Николић