Америка се сетила Миодрага

Чачак – Милоје Стефановић (71) из Чачка не зна где је гроб оца Миодрага нити има какав писани белег о његовом животном крају, па га на родитеља сећа само мала збирка далеких успомена. Чине је неколико фотографија, пар сачуваних сећања из детињства и, од прошлог децембра, Медаља захвалности оружаних снага САД, посмртно додељена жандармеријском нареднику Миодрагу Стефановићу (1906–1945).

– Медаљу ми је уручио потпуковник Џон Капело, војни ваздухопловни аташе амбасаде САД у Београду. Отац је то заслужио у лето 1944. године кад је на Равној гори чувао и сачувао америчког пилота, мајора Ричарда Фелдмана, који је поживео све до 2007. године – каже Милоје Стефановић за „Политику”.

Овај пензионисани музичар до танчина је проучио један део националне историје, па прича да су те године Немци над Балканом оборили 360 савезничких авиона, те да су четници и народ сакупљали и чували ваздухопловце који су као крушке падали са неба над Србијом. Затим је од августа до децембра са провизорног аеродрома у Прањанима код Равне горе, у операцији „Халијард”, до Италије превезено 417 авијатичара, од којих су 343 била Американци.

– Мој отац је био у четницима, и пуковник Драгиша Васић наредио му је да се не одваја од Фелдмана. Амерички мајор је, боравећи у Прањанима, носио наше одело од шајка и касније је знао да каже: „Ја сам Американац јеврејског порекла у коме куца српско срце”, вели Стефановић.

Он нам показује пасус из Фелдманове књиге „Михајловић и ја”, у коме мајор описује збитије из кафане у Прањанима:

„Сунчаног поподнева, ја и моја сенка Миодраг посетили смо једну гостионицу. Конобар и седморица сељака које смо затекли знали су све о мени, и одмах подигли чаше да наздраве. Трен касније, једна немачка патрола је прошла поред гостионице. Шофер је остао у колима, а поручник ушао да преконтролише. Ја сам му понудио пиће. Био је млад и није остављао утисак да је непријатељски расположен према нама. Он је инсистирао да плати пиће. Нећу никад заборавити како сам га гледао у очи и сам за себе помислио: ’Овде је један Јеврејин кога ти, мршаво копиле, нећеш бацити у гасну пећ да изгори.’ Осетио сам да сви други око мене стоје као на жеравици, нарочито Миодраг чији је крвни притисак највероватније отишао на 250. Али, Немац је на крају напустио гостионицу и ми смо могли да одахнемо”.

Стефановић приповеда да су нове власти стрељале Миодрага 1945. године у Крагујевцу. Музичар је годинама трагао за било каквим документом или сведочењем о пресуди и извршеној казни, све узалуд. У Прањанима је, 1995. године, упознао и Фелдмана и заувек памти тај срдачни сусрет.

У једној београдској књижари, 2. августа прошле године, представљена је књига Грегорија Фримена „500 заборављених”, посвећена судбини оборених савезничких авијатичара. Међу посетиоцима књижевне вечери био је и Милоје Стефановић, представио се по имену и презимену и рекао шта му је на срцу:

– Моји земљаци су спасили 500 пилота а наши савезници су, у знак захвалности, бомбардовали Крушевац, Куршумлију и Београд 1944. године, па нас бомбардовали 1995., па нас бомбардовали 1999. године, па су признали Косово... На то ми je неко од Американаца одговорио само: „Знате, таква је била политика”. Ту сам, те вечери, упознао потпуковника Капела који ми је дао подсетницу и рекао да се јавим – описује Милоје.

Стефановић и Капело срели су се поново у Београду, око светог Николе. Србин је позвао Американца најпре у „Знак питања” а затим, по нашем обичају, у кућу.

Гвозден Оташевић

------------------------------------------------------

Како се сече авион

За обарање мајора Фелдмана везана је анегдота која се још препричава у Моравцима код Љига, где је међу кукурузе пао његов бомбардер. Сељаци су из летилице покупили шта се нашло – веле да је било хране да цело село преживи три месеца – а онда је један и олупину натоварио на запрежна кола и потерао кући, наумивши да од тога направи тарабу. Комшија га је упитао: „Како, бре, успе да исечеш онолики авион?” Овај му одговори: „Секиром, знаш ваљда како се сече авион.”