Недостају квалитетни кадрови

Основно мерило успешног рада Народне скупштине Србије за све њене званичнике јесте импозантан број донетих закона. Међутим, колико радо "пребројавају" донете прописе, толико нерадо говоре о разлозима зашто је добар део њих зсада само мртво слово на папиру и шта је узрок што добро законско решење у пракси не даје резултате. Раде Обрадовић, потпредседник српског парламента и председник Савета Демократске странке Србије, каже за "Политику" да се законима ствара оквир за напредак друштва и бољи живот грађана, али да пресудну улогу у свему имају персонална решења, а, како каже, "квалитетних кадрова нам недостаје".

• Посланици су, пре неколико дана, окончали још једно ванредно заседање, усвајањем неколико системских закона, међу којима и Закон о финансирању локалне самоуправе, чије ефекте, како се тврди, грађани треба најдиректније да осете. Да ли ће тако бити?

– Овај закон је дао већу финансијску самосталност општинама и могућност да планирају на дужи рок, значи да започну рад на неким капиталним пројектима...

• Хоће ли грађани имати, на пример, имати бољу здравствену заштиту или грејање?

– Законом су створени оквири да се ради на побољшању услова живота грађана, али ће кључ увек бити у персоналним решењима. Ако имате председника општине кога не занимају одређени проблеми, нема тог закона који може да га натера да ради. Наше је да створимо законске оквире, а они који то не искористе на добробит грађана платиће цену свог нерада на изборима.

• Лепо иде усвајање "европских решења", али тешко њихова примена. Нисмо успели да урадимо ни оно за шта нас стално опомињу представници ЕУ, на пример, да изаберемо омбудсмана и државног ревизора, а сви рокови су одавно истекли. Где је проблем?

– Има више разлога за то, а основни је проналажење најквалитетнијих људи за један пионирски посао, што успостављање таквих институција, свакако, јесте.

• Државни ревизор има изузетно важну улогу, његова дужност је да контролише све који троше буџетски новац – од владе, преко парламента, до политичких странака. Да ли је проблем за његов избор недостатак кадрова, или је реч о томе да свака странка жели да прогура свог човека на то место?

– Нема ни говора да овде неко тражи свог човека. Напротив. Инсистира се да у државну ревизорску институцију буде изабрано пет изузетно квалитетних људи, који ће бити спремни да се посвете само том послу. Нажалост, мали број људи је, у овом тренутку, спреман за то. Ми смо на том послу одговорно радили, предлагани су одређени људи, али нисмо могли да прихватимо неке кандидатуре, јер једни апсолутно нису испуњавали услове, док код других њихов досадашњи рад није био никаква гаранција да ће тај посао радити на прави начин. И у другим земљама је било проблема са проналажењем кадрова за ову функцију, указивано нам је на то, али ја сам оптимиста.

– Народна скупштина Србије преузима надлежности бивше државне заједнице СЦГ, али и ту, изгледа, постоје кадровски проблеми?

– Народна скупштина сада добија нова задужења, између осталог у области међународне сарадње и ту ће нам бити потребне, осим осавремењивања рада парламента, додатне пратеће службе које ће помоћи посланицима у раду. Словенија, на пример, има два милиона становника и 90 посланика, а њихов парламент запошљава 400 људи, који су у функцији рада посланика. Србија има осам милиона становника, 250 посланика и само 200 запослених у скупштини. Потребно нам је, дакле, више оних који ће помоћи посланицима да што квалитетније обаве посао...

• И ту се, као критеријум за запошљавање нових људи, помиње партијска књижица?

– Нећемо бирати подобне, већ стручне људе. Из претходног периода, у којем је "партијска књижица" била основни критеријум, можемо да извучемо поуке, а ја тврдим да нећемо бирати по том критеријуму. Народна скупштина мора подићи ниво свог рада, углед...

• Како да подигне углед кад, на пример, многи посланици истичу да се министри према парламенту понашају као надређени?

– Немам такав утисак из простог разлога што однос министара према Народној скупштини зависи и од посланика. Ево, ја водим Одбор за финансије и још никада нисам дозволио да се седница одржи уколико надлежни министар, кад се расправља о законима из његовог ресора, није присутан. То му је обавеза и мора да буде ту. Такође, није се десило да чланови одбора, без обзира на то да ли су из владиних или опозиционих странака, затражи неки извештај, или одговор од Министарства за финансије, НБС-а, или, на пример, Комисије за хартије од вредности, а да то није добио.

• Кажете да треба унапредити рад парламента, а свакодневно се чују међусобне оптужбе позиције и опозиције за урушавање његовог угледа. Чини се да сви радите на томе?