Кривац постао позитивац

Сигурно је гувернер Радован Јелашић имао дебеле личне разлоге за оставку јер се лично у ставовима размимоилазио с многима. Чланове Цветковићевог кабинета нервирало је његово звоцање због велике јавне потрошње, а грађане ћутање због пада динара. Привредници су сматрали да је шкртица јер није дозвољавао да им држава помогне тако што ће им ослободити бар милијарду динара из девизних резерви, док су банкари мислили да је грамзив јер је превише новца узимао на име обавезних резерви.

Зато је прошлог уторка Јелашић у секунди изгубио две функције: постао је одлазећи гувернер и бивши главни кривац. Обртом какав није виђен ни у холивудској продукцији, онај у кога се у један сат после подне осуђујуће упирало прстом, већ после 14 часова постао је главни позитивац. Креатори монетарне политике завапили су како су изгубили савезника, грађани су нарицали над курсном листом, плашећи се за судбину националне валуте. Привредници, који су му до јуче спочитавали како не зна да ради свој посао, жалили за великим стручњаком, а банкари туговали јер је сломљен главни стуб стабилности банкарског сектора.

А онај који је, 2000. године, кријући од сопствене жене, прихватио понуду новопеченог гувернера Млађана Динкића и дошао у Србију да ради, сада је од својих најближих сарадника успео да сакрије да их напушта.

Да је ову причу 1987. године чуо Јелашићев професор Политичке економије с београдског Економског факултета сигурно би деветнаестогодишњем Радовану саветовао да се пребаци на драматургију. Јер, због лоших оцена на тесту професор ионако није веровао да је економија Јелашићев најбољи избор. Ни комшије из родног села Санатова у Мађарској тешко би могле да поверују да мали који је чувао свиње направио такву свињарију на економској сцени Србије.

Шта би му рекао пријатељ Милан на чији је наговор 1991. године отишао у Немачку, а шта колеге из „Сименса” где је био на пракси сад може само да се нагађа. Сигурно је да би се отац Јозеф, мађарски свештеник у чијој је цркви 1992. године у Америци Јелашић помагао чистећи снег, крстио и левом и десном. И у немачкој „Дојче банци” и у консултантској кући „Мекензи” мало би поверовао у причу у којој се њихов бивши колега у дану трансформише из омраженог у омиљеног лика.

Тамо где одлази да ради бар ће имати шта да исприча. А куне се да нови посао није нашао. Каже и да се не каје због одлуке коју је донео, без обзира на то што му сада љубав изјављују и они којима није био омиљен лик. А каква су тренутно гувернерова осећања према дојучерашњим критичарима није познато. Зна се да су његове симпатије сигурно у контроверзној вили на Дедињу где га чекају супруга Анастасија и синови Марко, Ђорђе и Илија.

Аница Николић