Реагуј, звижди, буни се!

Црнохуморна комедија „Арсеник и старе чипке” америчког аутора Џозефа Кесерлинга, у режији Стефана Саблића, биће премијерно изведена сутра на реновираној сцени Установе културе „Вук Караџић” у Београду. Глави јунаци ове узбудљиве приче су позоришни критичар Мортимер Брустер и две његове тетке доброчинитељке. Мортимера Брустера тумачи Никола Вујовић а неодољиве сестре – Еби и Марту – Јелисавета Сека Саблић и Горица Поповић. У глумачкој екипи су и Бранислав Зеремски, Небојша Миловановић, Борис Миливојевић и Младен Андрејевић. Комедија „Арсеник и старе чипке”, некада је била заштитни знак Београдског драмског позоришта, а сестре Брустер маестрално су тумачиле Оливера Марковић и Татјана Лукјанова.

„Само да не траје дуго”, била је прва реакција Секe Саблић када смо је замолили за разговор.

– Не радимо случајно овај комад. To је класика која треба увек да буде на репертоару неког београдског позоришта, као рецимо Шекспиров „Хамлет”. Комедија „Арсеник и старе чипке” је од оних театарских пројеката који никада не застаревају. Сестре Брустер су, заправо, један исти лик, слично као код нашег Нушића. Оне су блиске, повезане... Многим људима се деси да немају никога блиског у животу, а Еби и Марта имају једна другу. Неко је постигао блискост са мајком, неко са другарицом, кучетом... Исто тако, не мора да значи да ако имате родитеље, или децу, да сте блиски са њима. Под блискошћу подразумевам исто дисање, телепатски однос, осећање топлине, осећање радости живота. Те две жене су од самог детињства блиске и вероватно ће тако остати до смрти. Е, сада, долазимо до питања чиме се забављају. Смрћу! – каже уметница и додаје:

– Оне убијају људе из племенитих побуда, милосрђа, када констатују да су појединци до те мере усамљени да је за њих то једино и најбоље решење.

И поред тога што иза себе има велики број остварених позоришних, филмских и телевизијских улога, Сека Саблић ради без предаха.

– Нисам презаузета, али, ипак, осећам известан умор. На неки начин целог живота радим истим темпом. Глумац је увек срећан када ради, игра. Та страст се тешко гаси. Како је рекла Марија Калас: „И не завршава се никада”. Вероватно је то што последње остављате у животу. Разне жеље, страсти те остављају, гасе се, нестају, али само човек који је у занату, послу до краја, задржава професионалну концентрацију. Глумац, актер, редитељ, музичар, увек мора да зна шта говори, а када то допре до публике онда више није усамљен, објашњава наша саговорница.

Јелисавета Сека Саблић је током дуге глумачке каријере остварила цео спектар позоришних улога за које је добила бројне награде.

– Позориште припада публици и зато је неопходно да се ослушкује. Свака представа која се ради мора да пређе рампу и да има уметнички квалитет. Велики сам противник представа које су у знаку бајке „Царево ново одело”. Сви знамо ту причу. Гледајући много таквих представа, публика почиње да сумња у себе. Зато поручујем публици: веруј себи! Ако нешто није како треба и ако је драстично далеко од тебе, твојих схватања, убеђења – реагуј. Звижди, буни се! А не да се публика повлачи, да пада у апатију – наглашава Сека Саблић.

Једна представа, каже, повуче публику, а три је одбију. Они гледаоци који апатично одгледају текст који их није привукао, следеће три године неће доћи у позориште. Зато људи који креирају репертоар морају да мисле на публику. Као што постоји оф Бродвеј, тако може да постоји оф театар Београд, да буде театарска алтернатива где ће се радити алтернативне представе, које ће можда гледати млађа публика. А не да се у великим театрима дају представе које немају публику. Позориште је ексклузивна уметност на неки начин, не могу да га угрозе никакви ријалити шоу програми и тај опасно лош укус којим бомбардују народ. Тешко је допрети до народа озбиљном музиком, опером, балетом, добрим књигама. Пођите у књижару и видећете да су преплављене лаком литературом. Чик пронађите на тим шареним рафовима неко Андрићево дело или руску класику, каже на крају разговора Јелисавета Сека Саблић.

 ----------------------------------------------------

 Сви успеси „Арсеника”

„Арсеник и старе чипке” је најпопуларније и најизвођеније Кесерлингово дело из 1939. године. После премијерног извођења на Бродвеју 1941. године, ова комедија је доживела огроман успех. Извођење у Њујорку достигло је, рецимо, бројку од 1444 репризе, док је у Лондону изведено 1337 пута. Комедија „Арсеник и старе чипке”, ипак, постала је најпознатија после филмске екранизације из 1944. године у режији Френка Капре, када је лик Мортимера Брустера тумачио Кери Грант. Наша филмска индустрија овековечила је ову комедију 1967. године у режији Александра Ђорђевића. У подели су били Рахела Ферари, Вука Дунђеровић, Бора Тодоровић, Вера Чукић, Милутин Бутковић, Ташко Начић, Слободан Алигрудић и други.