Reaguj, zviždi, buni se!

Crnohumorna komedija „Arsenik i stare čipke” američkog autora Džozefa Keserlinga, u režiji Stefana Sablića, biće premijerno izvedena sutra na renoviranoj sceni Ustanove kulture „Vuk Karadžić” u Beogradu. Glavi junaci ove uzbudljive priče su pozorišni kritičar Mortimer Bruster i dve njegove tetke dobročiniteljke. Mortimera Brustera tumači Nikola Vujović a neodoljive sestre – Ebi i Martu – Jelisaveta Seka Sablić i Gorica Popović. U glumačkoj ekipi su i Branislav Zeremski, Nebojša Milovanović, Boris Milivojević i Mladen Andrejević. Komedija „Arsenik i stare čipke”, nekada je bila zaštitni znak Beogradskog dramskog pozorišta, a sestre Bruster maestralno su tumačile Olivera Marković i Tatjana Lukjanova.

„Samo da ne traje dugo”, bila je prva reakcija Seke Sablić kada smo je zamolili za razgovor.

– Ne radimo slučajno ovaj komad. To je klasika koja treba uvek da bude na repertoaru nekog beogradskog pozorišta, kao recimo Šekspirov „Hamlet”. Komedija „Arsenik i stare čipke” je od onih teatarskih projekata koji nikada ne zastarevaju. Sestre Bruster su, zapravo, jedan isti lik, slično kao kod našeg Nušića. One su bliske, povezane... Mnogim ljudima se desi da nemaju nikoga bliskog u životu, a Ebi i Marta imaju jedna drugu. Neko je postigao bliskost sa majkom, neko sa drugaricom, kučetom... Isto tako, ne mora da znači da ako imate roditelje, ili decu, da ste bliski sa njima. Pod bliskošću podrazumevam isto disanje, telepatski odnos, osećanje topline, osećanje radosti života. Te dve žene su od samog detinjstva bliske i verovatno će tako ostati do smrti. E, sada, dolazimo do pitanja čime se zabavljaju. Smrću! – kaže umetnica i dodaje:

– One ubijaju ljude iz plemenitih pobuda, milosrđa, kada konstatuju da su pojedinci do te mere usamljeni da je za njih to jedino i najbolje rešenje.

I pored toga što iza sebe ima veliki broj ostvarenih pozorišnih, filmskih i televizijskih uloga, Seka Sablić radi bez predaha.

– Nisam prezauzeta, ali, ipak, osećam izvestan umor. Na neki način celog života radim istim tempom. Glumac je uvek srećan kada radi, igra. Ta strast se teško gasi. Kako je rekla Marija Kalas: „I ne završava se nikada”. Verovatno je to što poslednje ostavljate u životu. Razne želje, strasti te ostavljaju, gase se, nestaju, ali samo čovek koji je u zanatu, poslu do kraja, zadržava profesionalnu koncentraciju. Glumac, akter, reditelj, muzičar, uvek mora da zna šta govori, a kada to dopre do publike onda više nije usamljen, objašnjava naša sagovornica.

Jelisaveta Seka Sablić je tokom duge glumačke karijere ostvarila ceo spektar pozorišnih uloga za koje je dobila brojne nagrade.

– Pozorište pripada publici i zato je neophodno da se osluškuje. Svaka predstava koja se radi mora da pređe rampu i da ima umetnički kvalitet. Veliki sam protivnik predstava koje su u znaku bajke „Carevo novo odelo”. Svi znamo tu priču. Gledajući mnogo takvih predstava, publika počinje da sumnja u sebe. Zato poručujem publici: veruj sebi! Ako nešto nije kako treba i ako je drastično daleko od tebe, tvojih shvatanja, ubeđenja – reaguj. Zviždi, buni se! A ne da se publika povlači, da pada u apatiju – naglašava Seka Sablić.

Jedna predstava, kaže, povuče publiku, a tri je odbiju. Oni gledaoci koji apatično odgledaju tekst koji ih nije privukao, sledeće tri godine neće doći u pozorište. Zato ljudi koji kreiraju repertoar moraju da misle na publiku. Kao što postoji of Brodvej, tako može da postoji of teatar Beograd, da bude teatarska alternativa gde će se raditi alternativne predstave, koje će možda gledati mlađa publika. A ne da se u velikim teatrima daju predstave koje nemaju publiku. Pozorište je ekskluzivna umetnost na neki način, ne mogu da ga ugroze nikakvi rijaliti šou programi i taj opasno loš ukus kojim bombarduju narod. Teško je dopreti do naroda ozbiljnom muzikom, operom, baletom, dobrim knjigama. Pođite u knjižaru i videćete da su preplavljene lakom literaturom. Čik pronađite na tim šarenim rafovima neko Andrićevo delo ili rusku klasiku, kaže na kraju razgovora Jelisaveta Seka Sablić.

 ----------------------------------------------------

 Svi uspesi „Arsenika”

„Arsenik i stare čipke” je najpopularnije i najizvođenije Keserlingovo delo iz 1939. godine. Posle premijernog izvođenja na Brodveju 1941. godine, ova komedija je doživela ogroman uspeh. Izvođenje u Njujorku dostiglo je, recimo, brojku od 1444 reprize, dok je u Londonu izvedeno 1337 puta. Komedija „Arsenik i stare čipke”, ipak, postala je najpoznatija posle filmske ekranizacije iz 1944. godine u režiji Frenka Kapre, kada je lik Mortimera Brustera tumačio Keri Grant. Naša filmska industrija ovekovečila je ovu komediju 1967. godine u režiji Aleksandra Đorđevića. U podeli su bili Rahela Ferari, Vuka Dunđerović, Bora Todorović, Vera Čukić, Milutin Butković, Taško Načić, Slobodan Aligrudić i drugi.