Председник републике предлаже гувернера

Професор Дејан Шошкић, један од најозбиљнијих кандидата за наследника Радована Јелашића, ових дана разматра и нацрт измена Закона о Народној банци Србије, по коме ће највероватније бити изабран нови гувернер. Као председнику Савета централне банке, НБС је њему проследила нацрт измена, које би Шошкић требало да проследи Влади Србије на усвајање. Да не буде забуне, по овлашћењима, које као председник Савета НБС има, Шошкић не може себи да „наштима” услове који ће му омогућити да што пре седне у гувернерску фотељу. Оно што може је да евентуално да мишљење предложених измена закона.

Најозбиљнији кандидат за гувернера јуче није одговарао на наше позиве, али нас је, његов колега Милојко Арсић, члан Савета НБС (који се такође по Јелашићевој оставци спомињао као један од могућих наследника) уверавао да у томе нема ничег спорног.

– Изменама закона предлаже се нова организациона структура централне банке, која ће бити услађена и са Уставом Републике Србије и са европским законима. Следећи светску праксу, сматрамо да би новим законом Савет НБС требало да добије већа овлашћења у креирању монетарне политике. Једно од могућих решења предвиђа да председник Савета буде гувернер који ће бити први међу једнакима. Нико нама не гарантује да ћемо се поново наћи у том Савету и да ћемо бити поново изабрани кад се закон усвоји – објашњава Арсић.

Иначе, формални предлагач закона је Министарство финансија, измене усваја Влада Републике Србије, и потом прослеђује парламенту на усвајање.

У Народној банци Србије, такође, истичу да Савет НБС не може да кроји измене закона и да никаквог сукоба интереса нема. Ни Владимир Глигоров, сарадник бечког Института за међународне економске студије, не види ништа спорно у тој чињеници.

– Када је реч о могућем сукобу интереса, њега у начелу нема. Природно је да неко ко може да утиче на садржај закона, а има амбицију да буде гувернер, гледа да решења у закону буду таква каква би волео да су ако би он био гувернер. То није сукоб интереса, али може да компликује мотивацију и да утиче на квалитет доприноса онога ко се нађе у таквом положају. Но, то је тешко избећи. Рачунам да ће се тежити закону који је у великој мери усклађен са европском и светском праксом – сматра Глигоров.

А како треба читати најаву да ће нови закон бити усклађен са светском праксом и Уставом Србије. Наиме, по Уставу гувернера предлаже председник Републике. Да је могуће да ће, уместо скупштинског Одбора за финансије име новог гувернера предложити председник Борис Тадић, наговестио је јуче и премијер Мирко Цветковић. Иако текст предложених измена још није стигао у Немањину 11, у изјави за „Економист магазин”, премијер је најавио да ће ускоро бити усвојен нови закон о Народној банци Србије, по ком ће, у року од месец до два, бити изабран нови гувернер. Паралелно са избором кандидата за новог гувернера разматра се и опција да се усвоји нови закон о НБС-у. Једно од могућих решења у новом закону је да уместо парламентарног Одбора за финансије првог човека НБС-а предлаже председник државе, потврдио је Цветковић.

– Ако бисмо сад изабрали гувернера, по кратком поступку, а онда за месец или два усвојили нови закон о НБС-у, морао би изнова да се бира гувернер – прецизирао је Цветковић. Зато се, према његовим речима, сад паралелно ради на избору новог гувернера и усвајању новог закона. План је, како је објаснио Цветковић, да се најпре усвоје нови прописи, а после дан, два именује нови гувернер, чији ће мандат потом бити наредних пет година.

Закон ће, између осталог, променити и надлежности Савета НБС-а, који ће имати већа овлашћења, потврдио је премијер.

Стручњаци за област монетарне политике кажу да није тренутно нарочито важно да ли ће гувернера предложити Тадић или скупштински Одбор, јер свакако одлуку о кандидатури доноси владајућа коалиција.

– Разлика ће се осетити када председник не буде из партије која је на власти. Јасно је да се тада значајно повећава утицај председника, јер се мора добити његова сагласност да би неко био кандидат за гувернера. Тако да је потребно да се партије на власти и председник сагласе о личности која би могла да буде гувернер, што би требало, у начелу, да обезбеди независнији положај гувернеру. То је, генерално, предност система са поделом власти, која наравно важи ако једна партија или коалиција нема контролу над свим гранама власти, што тренутно није случај у Србији. Да ли ће и по том систему најбољи кандидат доћи на то место, то је већ друго питање – сматра Глигоров.