Бог је Азербејџану дао – све

У процесу пред Међународним судом правде у Хагу, у вези са једностраним и нелегалним проглашењем независности Косова, једна од земаља које у потпуности подржавају позицију Србије јесте – Азербејџан. Пре неколико дана у Београду је отворена и амбасада ове кавкаске земље, важног политичког и економског чиниоца у Каспијском региону, и на раскршћу источне Европе и западне Азије. Била је то прилика да поразговарамо са др Елдаром Хасановом, првим изванредним и опуномоћеним амбасадором Азербејџана у нашој земљи. 

„У Београду сам од 24. марта, и протекли дани били су динамични, са много посла, пуно сусрета, веома корисних разговора са председником Борисом Тадићем, министром иностраних послова Вуком Јеремићем, са министром енергетике, министром економије и регионалног развоја, а у плану су сусрети са српским патријархом, председницом парламента, градоначелником... Већ сада могу да кажем да ми се Србија изузетно допада, а посебно њени људи”, каже нам на почетку разговора господин Хасанов.

„Међу нашим народима постоји много паралела у историји, заједнички нам је бол, заједничка трагедија, укључујући и данашње проблеме, као што је нарушени територијални интегритет. Азербејџан у потпуности подржава територијалну целовитост Србије поводом Косова. Једнако, Србија подржава Азербејџан. Политички односи су нам на највишем нивоу. Време је да ојачамо и остале везе: економске, хуманитарне, научне, културне, да зближимо наше народе.

Поуздани односи између држава се прожимају и кроз културне везе. Ви имате изузетно богату историју и културу, и ја ћу да уложим све напоре како би азербејџански народ сазнао какви су обичаји и традиције Срба, како бих с тим упознао његове научнике, писце, уметнике, интелектуалце и, са друге стране, како би српски народ упознао ствараоце из Азербејџана. У том смислу планирам да напишем и један азербејџанско-српски речник, који би помогао нашим грађанима да се још боље разумеју”.

Добри односи између две државе огледају се, пре свега, на плану економске сарадње. Шта у том смислу Србија може да понуди Азербејџану, а шта Азербејџан Србији?

Мој задатак у сфери економије јесте да омогућим да се виде огромни привредни потенцијали у обе земље. Србија има добар потенцијал, посебно када је реч о Дунаву, лукама на њему, а ми смо веома заинтересовани за транспорт робе тим правцем. Заинтересовани смо за сарадњу у сфери енергетике, пољопривреде, приватизације, индустрије, као и за могућност да инвестирамо у Србију. С тим у вези, са српским колегама већ смо покренули организовање српско-азербејџанске привредно-трговинске коморе, како бисмо што боље информисали једни друге, као и питање отварања културног центра. Већ у јуну или јулу организоваћемо у Београду бизнис-форум уз учешће веома озбиљних компанија из Азербејџана и Србије, како би се кренуло са директним контактима и односима.

Колико је Азербејџан, као велики извозник нафте и гаса, дакле сировински експортер, погођен светском финансијском кризом? Како се она одразила на животе обичних грађана?

Питање је јако актуелно. Економска криза захватила је, практично, све државе. Са задовољством, међутим, могу да кажем да Азербејџан спада у земље које су веома мало претрпеле у таквој ситуацији. Наша земља се тренутно налази на високом месту у свету по расту економије. Актуелна политика Азербејџана данас је у потпуности посвећена народу, и од народа је и подржана. Током последњих седам-осам година изграђен је сасвим нови Азербејџан, нови Баку. Животни стандард убрзано расте, у чему, наравно, велику улогу играју нафта и гас. Велики Бог Азербејџану је дао све. Када је реч о коришћењу тог блага и влада и председник Илхам Алијев руководе народним добром како би оно служило интересима свих Азербејџанаца.

Последњих година све више се улаже у хемијску индустрију, пољопривреду, рударство, индустрију, машиноградњу, фармацеутске технологије, значи у области које нису у директној вези са нафтом и гасом. Наш циљ је да и у том делу сарађујемо са Србијом.

Азербејџан је један од учесника у процесу пред Међународним судом правде у Хагу, поводом нелегалног признавања независности Косова од стране појединих држава. Ваша земља је од самог почетка одлучно стала уз српску страну?

Став Азербејџана јесте да у потпуности подржава Србију и њену територијалну целовитост. Нисмо признали независност Косова. Ја долазим из земље у којој је нарушена територијална целовитост Нагорно Карабаха, и свакако желим да се донесе објективно и исправно решење. Неопходно је поштовати норме и принципе међународног права, суверенитет држава. За решавање проблема неопходни су преговори, дијалог који би се одржали на миран начин.

Нагорно Карабах је историјска територија Азербејџана. Нажалост, у периоду распада Совјетског Савеза јерменскe оружане снаге су заузеле 20 процената азербејџанске територије, почело је етничко чишћење, људи су кренули у избеглиштво, са својим болом, трагедијом, губитком породица, домова, гробова предака... Те људе треба уважавати, схватити њихове сузе... Ми смо стрпљив народ, али желимо да се тај проблем реши, што је могуће скорије. Они који живе у Нагорно Карабаху могу да добију аутономију у оквирима Азербејџана, и живе мирно, да се избеглице врате својим огњиштима и да се успостави нормалан живот. Волели бисмо да се таквог конструктиваног прилаза, не декларативно него на делу, придржава Јерменија.

Политика Азербејџана је да партиципира у раду што више међународних организација. У складу са тиме, и ваши војници учествују у мировним операцијама у Ираку и Авганистану. Каква су њихова искуства?

Азербејџан је демократско-правна држава и против смо мешања у унутрашње ствари других земаља. У Ираку и Авганистану учествујемо у неборбеним мисијама. Бринемо се о очувању јавног реда и мира, обезбеђујемо стратешке објекте у Ираку и Авганистану. Од првог дана смо подржали антитерористичку коалицију.

Ви сте се током каријере дуго бавили и борбом против криминала и трговине наркотицима. Колико Ваше искуство може да помогне нашим службама које се баве овим проблемима?

Постоји изрека да криминал нема националност и не познаје границе. Када је реч о незаконитом промету и трговини наркотицима, то је, нажалост, веома опасна работа. Опаснија и од нуклеарног оружја. За нуклеарну бомбу барем знаш ко је производи и где би, евентуално, могао да је употреби, и могуће је предузети одређене мере да би се спречила таква опасност. А наркотици, пред очима људи, улазе у дом, у породицу, међу комшије, рођаке, пријатеље, познанике. У свести људи проблем наркоманије мора да буде много присутнији. Јер реч је о биолошком уништењу људског фонда, уништењу наслеђа...

Што се тиче промета наркотика, сведоци смо да наркомафија веома лако комуницира преко граница, и то не само малих земаља, него и оних најбогатијих, најмоћнијих, технолошки најразвијенијих... Ја се тим злом, том кугом, бавим дуже од 25 година, како на научном плану тако и у пракси, и спреман сам са великим задовољством да своје знање и искуство понудим и српским колегама.

Која је Ваша прва порука српском народу?

У Београд сам дошао отворена срца, пуног поштовања и љубави према српском народу. Срео сам се са многим људима, разговарао са њима, упознао историјске знаменитости града, верске објекте... и моји утисци веома су повољни. Осећам се као код куће, као међу браћом. А то је веома важна чињеница. Желим вам разумевање, поверење, процват, развој... јер српски народ то заслужује.