Црвени картон – црвеном председнику

Био је са нама када је било најтеже, био је са нама и када се гасила нада и биће са нама и у победама – овако је септембра 1997. године Социјалистичка партија Србије у предизборној кампањи представљала свог председничког кандидата Зорана Лилића.

Те јесени Лилић није „попио” црвени картон, већ је сео у председничку фотељу, али овог пролећа, све су прилике – хоће, јер му је једна друга фотеља измиче. И то од страначког колеге Милутина Мркоњића, министра за инфраструктуру. Истог оног који га је и поставио на место председника Управног одбора предузећа „Путеви Србије”.

Јер, министар Мркоњић проценио је да у победи у којој до 2012. године мора да пресече врпцу на завршеном Коридору 10, Лилић не треба да буде са њим иза црвене траке. По Мркоњићевој оцени, Лилићу на душу треба ставити поражавајуће резултате минуле грађевинске сезоне и кашњење радова на Коридору 10. Да га неко није узео у заштиту, Лилић би већ био смењен, констатовао је Мркоњић недавно.

А коме се Лилић приближио и у чијем наручју је нашао заштиту, надлежни министар инфраструктуре није желео да открије. Упркос Мркоњићевом ћутању, информација је процурела – Зоран Лилић и Зоран Дробњак (председник „Путева Србије”), приближили су се једној политичкој странци из владајуће коалиције.

Зоран Лилић, рођен је 27. августа 1953. у Брзој Паланци, где је завршио основну и средњу школу. Дипломирао је на Технолшко-металуршком факултету у Београду. Запослио се у Фабрици гуме „Рекорд” у Раковици, која је била расадник социјалистичких кадрова.  Био је посланик Социјалистичке партије Србије у Скупштини Србије, а потом изабран за председника парламента.

После смене Добрице Ћосића, јуна 1993. године, изабран је за председника СРЈ. На челу „Треће Југославије” остао је до 1997. године када је у јесен постао кандидат СПС-а за председника Србије.

После неуспелог другог круга председничких избора, где је одмеравао снаге са лидером Српске радикалне странке Војиславом Шешељем 5. октобра исте године, постао је потпредседник Савезне владе у кабинету Момира Булатовића и на тој дужности се задржао до августа 1999. године када је именован за саветника председника СРЈ Слободана Милошевића за економске односе са иностранством. У то време обављао је функције председника УО Југоимпорта и председника Шаховског савеза Југославије.

У време док је био Милошевићев саветник нарочито га је интересовала сарадња са Либијом, а пуковник Моамер ел Гадафи је тада од Лилића  на поклон добио „Заставин” карабин. Обећао му је да ће с њим ићи овде у лов. Могуће је да ће му Мркоњић испунити жељу, јер ће после разрешења, Лилић сигурно имати више времена да се посвети хобијима.

Аница Николић