Кад „мерцедес” позира

Специјално за Политику

Беч – Изложба „Аутомобили”, којом је у бечкој Албертини отворена нова музејска сезона, одише ексклузивношћу у неодољивом споју најпопуларнијег имена поп-арта и возила која су постала статусни симбол данашњице. У модерној подрумској галерији Албертине, своје привремено станиште је пронашло тридесет и пет Ворхолових платна и дванаест цртежа великог формата који калеидоскопски приказују развој аутомобила од првог четвороточкаша – „моторизоване кочије” – до неколико путничких и тркачких модела марке „мерцедес”. У питању су последњи Ворхолови радови препознатљивог колорита, настали 1986/87. по наруџби уметничке колекције немачке аутомобилске компаније „Дајмлер”.

Први пут у Ворхоловом уметничком стваралаштву аутомобил не представља смртну клопку као, на пример, у познатим серијама „Судари” или „Смрт и несреће”. За разлику од његових ранијих апокалиптичних слика, у којима се читав модерни свет рушио у бруталним несрећама, у „Аутомобилима” преовладава дух слободе и независности, престижа и финансијске моћи.

Упркос аутоматској претпоставци да је званична политика колекције „Дајмлер” наручивање комерцијалних дела у рекламне сврхе, постојало је свега неколико таквих преседана, што је индиректно и постао концепт изложбе у Албертини. Колекција која је основана 1977, у међувремену броји 1800 дела немачких и интернационалних уметника, од модерниста до најактуелнијих имена. Први случај комерцијалне наруџбе, „Дајмлер” је покренуо управо са Ворхолом 1986, поводом обележавања стогодишњице рођења аутомобила. Наруџба је обухватала осамдесет платна која би на адекватан начин овековечила историјат аутомобила, али је овај пројекат стао на трећини пута због Ворхолове изненадне смрти. Својим типичним дематеријализовањем предмета, Ворхол представља аутомобиле као што је представљао своје звезде из радионице Фектори – редукованих линија и неосенчено, али у пуном „рефлекторском” сјају, остајући веран дречећим бојама, фото-предлошцима и сито-штампи.

„Дајмлер” је 1995. наставио започети концепт ангажујући њујоршког уметника Роберта Лонга да изради пет цртежа разних модела „мерцедеса”. Лонгови црно-бели цртежи великог формата стоје у оштром контрасту са Ворхоловим живописним графичким решењима; употребом, комерцијално гледано, непожељног црно-белог колорита, уметник преиспитује системе вредности проширујући видик једнодимензионалног канала масовне културе нетипичном ликовном презентацијом познатог луксуз продукта. Сви његови радови настали 1995-1998. базирани су на фотографијама и, са изузетком „великог црвеног аутомобила” (лак и акрил на алуминијуму, 1997), представљају цртеже графитом на папиру. (/slika2)

И Силви Флери и Винсент Чарек баве се различитим аспектима приче о „Мерцедесовим” аутомобилима. У шест видео филмова, које је 2005. створила за „Мерцедес-Бенц” центар у Паризу, Флери анализира клишее имиџа луксуз-возила и њихових возача, истовремено пародирајући типичне мушко-женске статусне симболе. По узору на тркачко одело Мике Хакинена са рекламним амблемима различитих компанија, Силви Флери је 1998, уз подршку модне куће „Хуго Бос”, осмислила „Формула један хаљину” којој је подарила поставу са мустром инспирисаном кич мотивима наранџастих пламенова на црној подлози, познатој као декор многих ауто-хауба и мотора. На фотографији изложеној у Албертини, Флери позира у својој креацији поред Мике Хакинена, демонстрирајући „моду за женске возаче Формуле један”.

Винсент Чарек се све од краја 1990-их својим цртежима и компјутерски генерисаним скулптурама бави феноменом масовне производње. Полазна тачка за његове скулптуре и зидне објекте поручене од стране „Дајмлера” (2002-2005), био је дизајн „Мерцедесовог” СЛР возила. Чареков „декоративни минимализам” црпе инспирацију из америчке постратне уметности: калифорнијског покрета из 1960-их „светлост и простор”, Крејга Кауфмана и Роберта Ирвина.

Дела „Дајмлер уметничке колекције о аутомобилима” налазе се до 16. маја у Албертини.

Марина Бауер