Ужички јед због губљења региона

Ужице – Већ је сасвим извесно да град на Ђетињи, упркос очекивањима и најавама, неће бити центар статистичког региона. Најновијом вољом државне власти и изменама недавно усвојеног Закона о регионалном развоју, наједном се прекраја мапа коју је, каквог ли парадокса, и Европа одобрила. Од седам је направљено пет региона, Западни регион припојен Шумадији, па Ужицу узета прилика да постане регионално средиште, с тим што је гурнуто под „капу“ Крагујевца.

Стара клетва „дабогда имао па немао“ стигла је за само неколико месеци Ере који су, ни лук јели ни мирисали, остали без звања статистичког региона. „Ма ми смо колатерална штета коалиционих нагодби, а демократе које у овом граду увек добијају више гласова него друге странке опет нас жртвују“, тумаче у једу и огорчењу многи Ужичани, свесни да им, без обзира на приче како је ова подела само регионална статистика, измиче још једна развојна шанса.

Слично овде о томе мисле локална власт и опозиција, и једни и други своје политике заснивају на ставу да Ужице треба да буде центар региона. Само што ови први не би да много таласају и љуте своје партијске лидере, па углавном траже изговоре (попут таквих да Ужице ипак остаје центар Златиборског округа, као да је то неко доводио у питање) којима би да оправдају очигледан губитак. Ретки су они што личним примером, попут донедавног начелника Златиборског округа Душана Новаковића из Г17 плус, исказују отворено неслагање. Он је недавно поднео оставку на ту функцију управо због тога што Ужице губи статус регионалног центра, па чак и иступио из странке коју је представљао.

За то време ужичка опозиција користи прилику, па на сва звона удара о овом проблему. За овај град питање центра региона је судбоносно, пресудно да задржимо регионалне институције и да наша деца и унуци овде остану, говорили су опозиционари на ванредној седници ужичког парламента. На том скупу одборници локалне власти бавили су се законским предлогом са седам региона, чврсто га бранећи. Уследио је потом и протест опозиционих странака пред градском кућом, уз отварање питања сервилности ужичких посланика владајуће коалиције према државној власти, чак и кад она ради на штету овог града.

А одавно се у менталитет житеља града на Ђетињи усадила свест о значају Ужица као центра ширег подручја, друкчијег од Шумадије. Још од турског земана као највећи утврђени град, па преко доба књаза Милоша кад је своје Ужичане и ову нахију он посебно истицао, до Обреновића који су овде прву хидроцентралу на Балкану подигли и град развили. У минулом веку прочула се Ужичка република, а комунистичко доба створило је од скромне паланке индустријски моћан, Титов град. Није од те некадашње моћи данас много остало, али се лепа сећања тешко бришу. Можда је управо тај дуг период био пресудан да Ужичани створе свест о свом неком посебном значају, ерској престоници, европски опредељеном граду, незаобилазном фактору регионалних подела.

Министар Млађан Динкић изабрао је 1. децембра 2008. године Ужице да представи нацрт новог Закона о регионалном развоју. Најавио седам региона (тада су их називали еврорегиони) у Србији, са циљем да се подстакне развој неразвијених крајева и смање регионалне разлике. Да се подручјима и ван Београда и Војводине омогући лакше коришћење европских претприступних фондова, с обзиром на тадашњи парадокс да се једино та два наша најразвијенија подручја могу директно да повежу са фондовима ЕУ, пренели смо тада Динкићеве речи. И још је министар најавио да ће Ужице бити центар једног, Западног региона.

Од тада много је воде протекло Ђетињом, а сад Ужичанима ваља под капу Шумадинаца. Па ако у Крагујевцу буде воље да европске паре гурају ка ужичком крају, онда је добро. Мада у то у Ужицу, наравно, нико озбиљан не верује...