Унмик је жив

Забринутост генералног секретара УН Бан Ки Муна новом политиком Приштине према северу Косова увећала је списак институција које су се оградиле од плана Питера Фејта и косовске владе за интеграцију севера. Тако су руке од овог плана опрали ЕУ, Еулекс, НАТОи УН.

Упозорење генералног секретара УН да би спровођење стратегије изазвало повећање напетости показало је, међутим, нешто друго, много значајније.

Наиме, било је упадљиво да је после проглашења независности Косова Унмик био у потпуној дефанзиви. Уз смањење овлашћења и особља, представници Унмика су седели у Приштини и били суочени са чињеницом да готово две године косовски Албанци одбијају да се састану са њима. У међувремену власти у Приштини су сваку прилику користиле да кажу „Unmik is gone“ (Унмик је мртав). Ламберто Цанијер, који је именован неколико месеци после једностраног проглашења независности, није се много експонирао, стрпљиво је чекао и водио рачуна да својим изјавама додатно не иритира своје домаћине.

У Приштини је имао и озбиљну конкуренцију у лику Питера Фејта, шефа Међународне цивилне канцеларије која је задужена за спровођење и надгледање Ахтисаријевог плана. Међународна управљачка група, коју су десетак дана после проглашења независности формирале „земље пријатељи Косова“, замислила је да Фејтова канцеларија преузме политичку сферу утицаја на Косову.

Доласком Еулекса и преносом првог стуба власти (полиције и правосуђа) на Мисију ЕУ, Унмик је уз Резолуцију 1244 остао само као „кишобран“ који наткриљује међународне мисије, али је фактички губио утицај и поље деловања.

У међувремену, испоставило се да канцеларија Питера Фејта носи са собом извесна непремостива ограничења. Срби нису хтели да сарађују са Фејтом, као искључивим представником „земаља пријатеља независности“, па је та његова улога „појела“ и његову другу функцију – специјалног изасланика ЕУ за Косово.

Фејтова канцеларија, иако је амбициозно кренула, није дакле успела да освоји небрањени Унмиков простор политичкогделовања. Право је изненађење како пријатељи косовске независности нису престајали да се изненађују реакцијом Србије и доследним избегавањем контаката са Фејтом, али су коначно, како би „откочили“ сарадњу са ЕУ, именовали италијанског амбасадора у Приштини Микаела Ђифонија за специјалног изасланика ЕУ за север Косова.

Откако су ЕУ и САД почеле да инсистирају на регионалној сарадњи, а председник Тадић одбио да учествује на Брду код Крања зато што представник Косова није седео иза табле Унмик/Косово, поново је схваћено да Унмик има улогукојуне може нико други да одигра, осим онога ко је за њу рођен.