Вето на убиство

СА БЛИСКОГ ИСТОКА И ДАЉЕ СТИЖУ РУЖНЕ ВЕСТИ. Израел и Хезболах настављају свој војни обрачун упркос све јачим дипломатским напорима да овај бесмислени рат буде прекинут. Разарања се шире, број жртава расте а противници, осећајући све снажнији мировни притисак, појачавају ударе како би супарнику – пре него што оружје заћути – нанели што болније ране.

Такав утисак потврђују најновије ратне информације. Израелска авијација, током 24 часа, изврши више од 180 напада на циљеве у Либану док је Хезболах, први пут од избијања сукоба, гађао израелску територију ракетама иранске производње типа "фаџр 5". Управо овај детаљ уноси нову димензију у најновији блискоисточни рат. Реч је о модерној иранској ракети – испаљује се са покретних платформи – способној да понесе бојеву главу са више од 100 килограма експлозива. Домет ракете "фаџр 5" је око 75 километара чиме она представља додатну озбиљну претњу израелској одбрани. Појављивање овог иранског оружја, с друге стране, недвосмислено потврђује и дубоку умешаност Техерана у најновију ратну причу у Либану.

Жестоки напади Израела на циљеве Хезболаха изазивају многобројне цивилне жртве а средином недеље на мети су се нашле и Уједињене нације. У нападу на пункт мировних снага светске организације, на југу Либана, погинула су четворица припадника "плавих шлемова". Ова акција изазвала је оштру међународну осуду а посебно бурно реаговао је Кофи Анан, генерални секретар УН, оптуживши Израел да је намерно гађао положај светских мировњака.

Поводом убиства четворице војника УН у Либану подигло се много прашине али је, на крају, све завршено по диктату САД. Под претњом америчког вета Савет безбедности је, уместо најоштрије осуде Израела, усвојио млако саопштење којим се све стране у сукобу позивају на уздржаност.

Звучи парадоксално, али се од тог истог Савета безбедности, где је вето јачи од злочина, очекује да током наредне недеље донесе одлуку о слању мировних трупа у Либан.

Паралелно са војним сукобима на блискоисточним просторима "букти" и медијски рат. Арапски медији у региону бавe се, готово искључиво, ратним темама оптужујући Израел за злочине у Либану. Саудијски лист "Араб њуз" пише, на пример, да је Либан постао "израелска Хирошима". Израел је кренуо у снажну пропагандну кампању покушавајући да ублажи међународне критике због покретања војне машинерије и поправи нарушени углед земље у свету. Чланови владе добили су од премијера Ехуда Олмерта налог да дају што више интервјуа. Олмерт је замолио свог заменика, нобеловца Шимона Переса (82) да крене на европску турнеју како би на лицу места објашњавао израелске потезе и намере.

У обиљу блискоисточних ратних вести готово незапажено "провукла" се информација да САД планирају велику продају оружја неколицини држава у овом кризном региону. Купце, "умерене арапске земље" (Саудијску Арабију, Уједињене Арапске Емирате, Бахреин, Јордан и Оман), ова набавка коштаће 4,6 милијарди долара. Јесте неморално али профитерска логика је јасна: за ратовање је потребно оружје.

ПЕТ НАЈМОЋНИЈИХ ЧЛАНИЦА САВЕТА БЕЗБЕДНОСТИ с правом вета (САД, Велика Британија, Француска, Русија и Кина) постигле су, по свему судећи, договор о политици према Ирану. Био је то веома мукотрпан посао јер је поменута петорка ушла у преговоре различито процењујући спорни нуклеарни програм Техерана. На једној страни нашли су се Американци и Европљани – забринути због атомских "послова" исламске републике – а на другој Русија и Кина које показују  разумевање за иранске планове.

После вишенедељног дипломатског "рвања" договорен је, ипак, компромисни предлог резолуције који је упућен владама у Вашингтону, Лондону, Паризу, Москви и Пекингу на усвајање. Уколико одговори буду позитивни, уследиће и гласање у Савету безбедности. Ова процедура могла би да поприлично потраје. Нешто због припремања резолуције о слању међународних трупа на Блиски исток али и става Пекинга који је веома незадовољан благом осудом израелског напада на мировне снаге у Либану када је погинуо и један кинески припадник "плавих шлемова". 

Незванично се сазнаје да предложена резолуција даје Ирану рок до краја августа да одустане од дела свог нуклеарног програма. Уколико се Техеран не повинује овом захтеву уследиле би политичке и економске санкције.