Уторак, 16.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Рекордна уштеђевина

Девизне резерве Народне банке Србије до краја ове године премашиће 10 милијарди долара, "што је апсолутни рекорд", рекао је јуче српски министар финансија Млађан Динкић.

"С обзиром на висок прилив девиза реално је могућа политика чврстог курса динара и у наредном периоду. У садашњој фази транзиције то обара инфлацију, а не утиче битно на извоз", рекао је он и истакао да Србија још има двоцифрену стопу раста извоза.

Наводећи да је у првих пет месеци ове године извоз порастао 24, а увоз 30 одсто, Динкић је рекао да раст увоза није проблем све док се одржава висок тренд раста извоза.

У том случају Србија "нема проблем на дуги рок", јер су све земље које су се брзо развијале имале висок спољотрговински дефицит и по десетак година, што их није спречило да постану економски јаке, напоменуо је српски министар финансија Млађан Динкић.

Транзиција би, према његовој процени, могла да буде завршена у наредних неколико година. Приватизација друштвених предузећа ће бити завршена до краја 2007, али транзиција ће бити окончана тек када буду завршене реформе и у државној управи, јавним службама и буде уређено стање у правосуђу, додао је српски министар финансија.

Динкић је оценио да последњих месеци постоји апсолутни консензус владе и председника Србије око најважнијих националних питања. Он је додао да постоји консензус око стратешких инвестиција у енергетски сектор – руских, али и потенцијалних инвестиција од око две милијарде евра из једне "велике европске земље" у електроенергетски систем, о чему се преговара.

"Ту је и потпуни консензус око преговора о коначном статусу Космета. Успостављена је сарадња и око реализације Националног инвестиционог плана, што је резултирало потписивањем споразума владе и града Београда, а на последњој седници влада је донела одлуку о укључивању представника председника Републике у рад свих пројектних савета", казао је Динкић.

Додао је да постоји и консензус о заједничкој борби против, како је рекао, "радикалског шовинизма".

То је довело до наглог обарања рејтинга радикала у последња два месеца, па би, према последњим истраживањима, демократске снаге лако могле да формирају и будућу владу, тврди Динкић.

Упитан да ли очекује расписивање избора на јесен, у случају да се не наставе преговори са Бриселом, Динкић је само рекао: "Ми ћемо учинити све да се преговори наставе".

На питање да ли би било добро расписати изборе пре коначног решавања статуса Космета, лидер Г17 плус је одговорио одречно јер, према његовој оцени, "не би било добро да се овако озбиљном темом манипулише у предизборној кампањи, што је раније био чест случај".

"Најважније је да је српска страна направила консензус око тога шта хоће. Сада би било важно да се до краја лета заврше преговори о децентрализацији и заштити црквене имовине", рекао је Динкић.

Према његовим речима, српска страна је смањила почетне захтеве и изашла са реалним предлозима у тој области, те се "сада чини да би Албанци морали да их прихвате, јер би се у супротном могли суочити са оправданим критикама међународне заједнице".

Коначно решење, навео је Динкић, мора бити реално и компромисно.

"Србија је спремна на историјски компромис, али Албанци морају да одступе од екстремног захтева", изјавио је лидер Г17 плус и министар финансија Србије.

Упитан за коментар оцена да постоји могућност да Србија за евентуални губитак Космета буде "награђена" убрзавањем европских интеграција, Динкић је казао да влада спроводи озбиљне реформе које ће Србији омогућити брзи пут ка ЕУ независно од коначног решења статуса Космета.

"Не бринем се за будућност Србије. Очекујем бржи привредни развој и поправљање стандарда грађана. Мислим да у наредном периоду можемо доћи и до обострано прихва

Девизне резерве Народне банке Србије до краја ове године премашиће 10 милијарди долара, "што је апсолутни

рекорд", рекао је јуче српски министар финансија Млађан Динкић.

"С обзиром на висок прилив девиза реално је могућа политика чврстог курса динара и у наредном периоду. У садашњој фази транзиције то обара инфлацију, а не утиче битно на извоз", рекао је он и истакао да Србија још има двоцифрену стопу раста извоза.

Наводећи да је у првих пет месеци ове године извоз порастао 24, а увоз 30 одсто, Динкић је рекао да раст увоза није проблем све док се одржава висок тренд раста извоза.

У том случају Србија "нема проблем на дуги рок", јер су све земље које су се брзо развијале имале висок спољотрговински дефицит и по десетак година, што их није спречило да постану економски јаке, напоменуо је српски министар финансија Млађан Динкић.

Транзиција би, према његовој процени, могла да буде завршена у наредних неколико година. Приватизација друштвених предузећа ће бити завршена до краја 2007, али транзиција ће бити окончана тек када буду завршене реформе и у државној управи, јавним службама и буде уређено стање у правосуђу, додао је српски министар финансија.

Динкић је оценио да последњих месеци постоји апсолутни консензус владе и председника Србије око најважнијих националних питања. Он је додао да постоји консензус око стратешких инвестиција у енергетски сектор – руских, али и потенцијалних инвестиција од око две милијарде евра из једне "велике европске земље" у електроенергетски систем, о чему се преговара.

"Ту је и потпуни консензус око преговора о коначном статусу Космета. Успостављена је сарадња и око реализације Националног инвестиционог плана, што је резултирало потписивањем споразума владе и града Београда, а на последњој седници влада је донела одлуку о укључивању представника председника Републике у рад свих пројектних савета", казао је Динкић.

Додао је да постоји и консензус о заједничкој борби против, како је рекао, "радикалског шовинизма".

То је довело до наглог обарања рејтинга радикала у последња два месеца, па би, према последњим истраживањима, демократске снаге лако могле да формирају и будућу владу, тврди Динкић.

Упитан да ли очекује расписивање избора на јесен, у случају да се не наставе преговори са Бриселом, Динкић је само рекао: "Ми ћемо учинити све да се преговори наставе".

На питање да ли би било добро расписати изборе пре коначног решавања статуса Космета, лидер Г17 плус је одговорио одречно јер, према његовој оцени, "не би било добро да се овако озбиљном темом манипулише у предизборној кампањи, што је раније био чест случај".

"Најважније је да је српска страна направила консензус око тога шта хоће. Сада би било важно да се до краја лета заврше преговори о децентрализацији и заштити црквене имовине", рекао је Динкић.

Према његовим речима, српска страна је смањила почетне захтеве и изашла са реалним предлозима у тој области, те се "сада чини да би Албанци морали да их прихвате, јер би се у супротном могли суочити са оправданим критикама међународне заједнице".

Коначно решење, навео је Динкић, мора бити реално и компромисно.

"Србија је спремна на историјски компромис, али Албанци морају да одступе од екстремног захтева", изјавио је лидер Г17 плус и министар финансија Србије.

Упитан за коментар оцена да постоји могућност да Србија за евентуални губитак Космета буде "награђена" убрзавањем европских интеграција, Динкић је казао да влада спроводи озбиљне реформе које ће Србији омогућити брзи пут ка ЕУ независно од коначног решења статуса Космета.

"Не бринем се за будућност Србије. Очекујем бржи привредни развој и поправљање стандарда грађана. Мислим да у наредном периоду можемо доћи и до обострано прихватљивог решења за косметско питање, које је реалистично и праведно", казао је Динкић и додао да "никада не треба заборавити да су за данашње тешко стање на Косову одговорни Милошевић и радикали".

тљивог решења за косметско питање, које је реалистично и праведно", казао је Динкић и додао да "никада не треба заборавити да су за данашње тешко стање на Косову одговорни Милошевић и радикали".

 

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.