Заплет је закон

Иако је до­шло до хе­пи­ен­да у сми­слу оства­ре­ња јед­не ду­го при­та­ји­ва­не и, чи­ни­ло се, не­мо­гу­ће љу­ба­ви, она ће, ис­по­ста­ви­ло се, би­ти без по­том­ства. Ло­зу гро­фо­ва Ја­го­ди­ћа мо­жда ће про­ду­жи­ти Лај­ко Зо­бар, на­по­кон при­зна­ти син из дав­не гро­фо­ве ве­зе с ле­пом Ци­ган­ком. Али шта је по­том би­ло, сем да ће дру­ги ван­брач­ни гро­фов син ду­го ча­ми­ти у за­тво­ру, не­ће­мо са­зна­ти јер је се­ри­ја „Сва та рав­ни­ца“ за­вр­ше­на два­на­е­стом епи­зо­дом. Ваљ­да је аутор тек­сту­ал­ног пред­ло­шка, Не­над Ча­нак, сма­трао да је прет­ход­но би­ло до­вољ­но тра­гич­них за­блу­да пре­љу­ба, пре­ва­ра, за­ве­ра, по­ги­би­ја и уби­ста­ва, те да у бу­дућ­но­сти ју­на­ка ви­ше не­ма та­квих за­ни­мљи­вих по­је­ди­но­сти. И ре­ди­тељ Ми­ро­слав Ле­кић, ко­ји је ле­по во­дио ову вој­во­ђан­ску са­гу из епо­хе из­ме­ђу два свет­ска ра­та, схва­тио је да је при­ча за­о­кру­же­на, до­вољ­но ис­пу­ње­на дра­ма­тич­ним обр­ти­ма, те да је не­ма сми­сла да­ље рас­те­за­ти.

И по­што се рас­плет од­и­грао та­ко што су се са­ми ју­на­ци ис­по­ве­ди­ли и из­ја­сни­ли, те се обе­ло­да­ни­ло ко је ко и шта је шта, пред гле­да­о­ци­ма је раз­ре­ше­на и, ка­тар­зич­но, за­вр­ше­на рад­ња. Оста­је им да се још не­ко вре­ме се­ћа­ју по­је­ди­них фи­но оцр­та­них ли­ко­ва, осун­ча­них вој­во­ђан­ских про­стран­ста­ва, от­ме­них го­спод­ских ен­те­ри­је­ра, пи­то­реск­них са­ла­ша, сти­ли­зо­ва­них жа­нр-сце­на, ат­мос­фе­ре ко­ја је пла­ви­ла екран сли­ком без ре­чи о ко­јој се зна­лач­ки ста­рао Ра­до­слав Вла­дић.

Али да ни­је би­ло драм­ске ин­три­ге у ви­ду тај­ни и ла­жи, пре­љу­ба и под­ва­ла, емо­ци­о­нал­них и еко­ном­ских ло­мо­ва, не би пу­бли­ка би­ла при­ву­че­на са­мо еле­мен­ти­ма умет­нич­ког по­ступ­ка. Жа­нр ТВ се­ри­је да­нас је го­то­во у пот­пу­но­сти под­ре­ђен за­ко­ни­то­сти­ма те­ле­но­ве­ле. А то зна­чи да без пре­пле­та стра­сти као по­тке за овај си­тан вез људ­ских суд­би­на, без стал­не игре скри­ва­ња и от­кри­ва­ња чи­ње­ни­ца, без оба­ве­зног укр­шта­ња то­ко­ва про­шло­сти и са­да­шњо­сти, не­ма „ре­корд­не гле­да­но­сти“.

Те­ле­ви­зи­ја Пинк се, исти­на, ни­је хва­ли­ла на овај на­чин, али већ ну­ди се­ри­ју „Сва та рав­ни­ца“ на Ди-Ви-Ди­ју, што зна­чи да ра­чу­на на ве­ли­ки број по­кло­ни­ка ТВ по­ве­сти о по­ро­ди­ци Ја­го­дић.

Ни ТВ Б92 не­ма оби­чај да се ки­ти ова­квим ети­ке­та­ма о успе­ху, али си­гур­но ди­же свој реј­тинг за­хва­љу­ју­ћи до­број пре­ко­гра­нич­ној ку­по­ви­ни. Уко­ли­ко је хр­ват­ском се­ри­јом  „Све ће би­ти до­бро“ „ис­пи­ти­ва­ла тр­жи­ште“ и по­сте­пе­но за­гре­ва­ла пу­бли­ку, са­да­шњом „Сун­ча­ном до­ли­ном“ озбиљ­но угро­жа­ва при­мат не­ких до­ма­ћих се­ри­ја – хи­то­ва. Они се ву­ку ци­клу­си­ма, рад­ња им је успо­ре­на, раз­вој им је пред­ви­дљив, стил пре­по­зна­тљив, ху­мор до­бро по­знат... А та­мо, у Ја­бла­но­ву, где све има драж ту­ђег ко­је је бли­ско и ра­зу­мљи­во, на по­мо­лу су раз­во­ди, на­зи­ре се рас­ки­да­ње ве­рид­би, слу­те по­слов­не под­ва­ле, све­ште­ник је на ис­ку­ше­њи­ма, би­ће ло­кал­них из­бо­ра... Ко да про­пу­сти све то?!