Регионализацијом до фондова ЕУ

Најновијом поделом на статистичке регионе нису задовољни у различитим деловима Србије, али најжешћи отпор пружају у

Златиборском округу, где се увелико потписују петиције и тражи референдум о регионализацији. Становници овог краја упорно тврде да „Ужице и Крагујевац немају ништа заједничко”, а оно што их брине јесте могућност да би због тога што у једном региону има више већих градова (потенцијалних центара), мање општине могле остати далеко од очију оних који одлучују о расподели новца.

Њихову забринутост додатно појачава и могућност да подела на статистичке регионе у будућности послужи и за поделу на политичке регионе који су посебан ниво власти. У Министарству економије и регионалног развоја, које је предлагач Закона о регионалном развоју кажу да таква могућност, истина постоје, али да се то свакако не регулише овим законом о чијим изменама ових дана расправљају посланици Скупштине Србије.

У том министарству кажу и да ни у уредби ЕУ, ни у нашем закону нису поменути центри статистичких региона, јер они немају посебан значај. „Јасно је да у неким регионима постоји један већи центар – град као гравитациона тачка, али исто тако је природно да у неким случајевима постоји две или више гравитационих тачака”.

По њиховом мишљењу, због тога, за градове или општине није важно колико су удаљени од тог центра него да ли имају консолидовану сарадњу са регионалним агенцијама (којих би по предложеним законским изменама требало да буде 12) и другим општинама и градовима,као и да постоје јасно дефинисани механизми и процедуре вођења политике регионалног развоја, као и индикатори на основу којих ће се вредновати политика.

Кад је реч о агенцијама, оне су замишљене као привредна друштва која ће формирати и чији ће већински власници бити локалне самоуправе, па ће тако од оснивача зависити и где ће им бити седиште. Један од послова ових регионалних агенција, како објашњавају у Министарству економије и регионалног развоја, је реализација развојних пројеката, а неке од области за које ће се добијати новац су унапређење привредних грана, нове технологије, истраживање и развој, регионална конкурентност, животна средина, људски ресурси, инфраструктура, међуопштинска и међурегионална сарадња, развој предузетништва, повећање запослености.

Важну улогу кад је реч о финансирању регионалног развоја из иностраних извора има, међутим, Национална агенција за регионални развој. Она обезбеђује услове за приступ и реализацију пројеката који се финансирају из европских фондова, донација и других облика развојне помоћи. За новац, иначе, могу да конкуришу: јединице локалне самоуправе и регионалне развојне агенције затим привредни субјекти, као и фондови на регионалном и локалном нивоу, институције и организације на републичком, регионалном и локалном нивоу, институције из области образовања и истраживања, удружења…

На наше питање да ли ће паре моћи да добијају и развијени региони, у министарству објашњавају да је циљ да се тренутно развијенији региони даље развијају, али да брзина развоја неразвијених буде бржа него што би била без системске помоћи. Неразвијени региони ће, само, како кажу, имати више могућности да добију новац и под повољнијим условима.

----------------------------------------------

Разлике између статистичких и административних региона

Статистички региони о којима говори Закон о регионалном развоју нису ниво власти, они се оснивају уредбом и служе првенствено да се мери и пореди степен развијености широм Европе. Њихово формирање обавезно је за чланице Европске уније, јер се преко њих расподељује новац из структурних фондова ЕУ.

За разлику од њих, административни (или политички) региони представљају територије на којима постоји регионална власт коју грађани бирају на непосредним изборима, ови региони имају своје буџете и сет овлашћења, правна су лица и утврђују се законом или Уставом.

Г. Новаковић