Доситеј у свом времену и данас

Специјално за „Политику” 
Беч, 24. јануара – У библиотеци бечког Одсека за славистику синоћ је отворена изложба „Доситеј у свом времену и данас” којом се наставља обележавање двестa година од доласка Доситеја Обрадовића у Србију. Том изложбом симболично започиње и обележавање једног другог веома важног јубилеја који ће се ове године прославити низом манифестација – два века од оснивања Велике школе, клице Београдског универзитета чији је Доситеј Обрадовић био иницијатор.

Изложба „Доситеј у свом времену и данас” која ће трајати недељу дана, резултат је ангажмана редовног професора новосадске славистике и гостујућег професора у Бечу Мирјане Стефановић, уз подршку професорке Гордане Илић-Марковић и управника библиотеке бечке славистике Норберта Брина. Изложене су драгоцене публикације на немачком, српском и енглеском језику, а најзначајније је поменути да се управо на бечкој славистици чувају прва издања неких од најзначајнијих научних радова истакнутих слависта деветнаестог века. Међу експонатима се налази и прва докторска дисертација о Доситеју написана на немачком језику, научни рад Аустријанца Владимира Фишера из 2002. који је прошле године објавила издавачка кућа „Петер Ланг”.

Изложбу, чијем су отварању присуствовали многобројни професори и студенти, отворио је кратким говором шеф катедре за славистику Штефан Неверкла. Професорка Мирјана Стефановић се Катедри бечке славистике захвалила на могућности да говори о значају рада нашег великог просветитеља: „Доситеј је био пропагатор идеја о толеранцији и алтруизму, о чему готово са сваке његове странице зраче реченице. Био је страствени заговорник важности сазнања истине. Био је писац који ни о коме није написао ружну реч... Знамо ли шта му дугујемо?”

Главна идеја иза пројекта о Доситеју, којем су претходиле вечери посвећене Петру Кочићу, Вуку Караџићу и Петру Петровићу Његошу, јесте да се покрену активности које ће мотивисати студенте и у њима пробудити дубље интересовање за наше културно наслеђе. Професорка Стефановић је за „Политику” следећим речима прокоментарисала стање на бечкој славистици:

– Основни проблем данашње Катедре је што не добијамо књиге на српском језику. Словенија, на пример, има оформљене студијске групе којима словеначко министарство шаље књиге, док се наше министарство не стара о националном књижевном благу. Ми се као професори трудимо да донесемо књиге из Србије да би их поклонили овдашњој библиотеци јер постоји потреба за штивом на српском језику. На смени деветнаестог и двадесетог века, на легендарној катедри за славистику Франца Миклошића и Ватрослава Јагића, главни језик славистике био је немачки. Све важне публикације, било да су се тицале српског, хрватског, чешког или словеначког језика и књижевности, објављивале су се на немачком и нешто мало на руском који је незаобилазан и тако рећи главни језик славистике.

Катедра бечке славистике, која је крајем деветнаестог и почетком двадесетог века била најмоћнија славистичка институција, школовала је најугледније историчаре теорије књижевности и историчаре националне књижевности, међу којима су били и Владимир Ћоровић и Тихомир Остојић.

До сајма књига Доситејева задужбина ће објавити сабрана дела Доситеја Обрадовића у шест томова, од којих је четири приредила професорка Мирјана Стефановић.